INTERVJU Majkl Frojnd, predsednik Udruženja jevrejsko-srpskog prijateljstva: Izrael nije trebalo da popusti pred Belom kućom

Ovako, za "Novosti", govori Majkl Frojnd, predsednik Udruženja jevrejsko-srpskog prijateljstva iz Jerusalima. Frojnda, donedavno savetnika premijera Benjamina Netanijahua, u Izraelu znaju i kao "oštrog" kolumnistu "Jerusalim posta". U razgovoru za naš list, iznosi mišljenje kako je došlo do odluke da će Izrael priznati KiM.

- Izrael je, očigledno, bio pod velikim pritiskom Vašingtona i nakon svega što je Trampova administracija učinila za jevrejsku državu u protekle četiri godine. Mislim da premijer Netanijahu nije imao drugog izbora nego da se složi. Ipak, bio sam zapanjen odlukom i osetio sam potrebu da progovorim i upozorim na moguće posledice za stabilnost Balkana i izraelsku diplomatiju. Ne smemo prestati da se zalažemo za principe čak i kada možda nisu popularni.

o U uvodniku koji ste tada napisali bili ste ljuti na zvanični Jerusalim?

- Za početak, ceremonija se odnosila na ekonomsku normalizaciju između Beograda i Prištine, što je unutrašnja srpska stvar. Ne razumem zašto je Bela kuća odlučila da uključi stvari koje se tiču Izraela na takvom događaju. Zamislite samo da su američke države Njujork i Kalifornija potpisale sporazum o povećanju trgovine, a on uključuje odeljak o Finskoj ili Australiji. Kakve veze jedna stvar ima sa drugom?

o Vaša vlada saopštila je nedavno da je naš predsednik Aleksandar Vučić laureat značajnog priznanja "Prijatelji ciona"

- Sasvim sigurno da je zaslužio nagradu i priznanje! Pokazao se kao pravi prijatelj Izraela i jevrejskog naroda. Ranije ove godine, na 75. godišnjicu oslobođenja logora smrti Aušvic, učinio je izvanredan gest da oda počast žrtvama Holokausta kada je naredio da se žuta zastava na kojoj je pisala "Jude" vijori pored srpske zastave u predsedničkoj palati u januaru 2020. Zatim, u martu 2020, Vučić je prisustvovao godišnjoj konferenciji AIPAC, proizraelske organizacije u Vašingtonu, gde je održao uzbudljiv govor i dobio ovacije. Govorio je vrlo dirljivo o istorijskim odnosima između Srba i Jevreja i rekao: "Mi volimo jevrejski narod, uvek smo bili u odličnim odnosima i potrudićemo se da poboljšamo naš odnos." A onda, pre nepuna dva meseca, predsednik Vučić pristao je da srpsku ambasadu u Izraelu preseli u Jerusalim, našu prestonicu. Ovi koraci su u velikoj meri doprineli daljem zagrevanju odnosa dveju država i raduje me što je predsednik Vučić prepoznat po svojoj viziji i vođstvu.

o Da li je Izraelcima jasan srpski stav o Kosmetu?

- Za početak, dozvolite mi da kažem očigledno: Kosovo je sastavni deo Srbije, i zakonski i ustavno. Priznati njegovo otcepljenje znači mešati se u unutrašnje stvari druge države, što je retko razborit korak. Zapravo, kao Jevreji, mi znamo i razumemo da je Kosovo za Srbe ono što su za nas Jerusalim, Judeja i Samarija: kolevka nacije i mesto gde je sve počelo. Ova mesta su kucajuća srca naših naroda, pa ne mogu da razumem kako bi neko mogao da predloži da se Srbi odreknu Kosova ili da se Izrael odrekne Jerusalima, Judeje i Samarije. Da li bi se neko ljudsko biće odreklo sopstvenog srca? Pored toga, priznavanje Kosova predstavlja opasan presedan koji se lako može okrenuti i koristiti protiv jevrejske države. To bi moglo da podstakne Palestince u Judeji ili izraelske Arape u Galileji da pokušaju da učine isto. Ili, šta je sa Kataloncima u Španiji, Korzikancima u Francuskoj ili Škotima u Ujedinjenom Kraljevstvu? Kada bi se svakoj etničkoj manjini dozvolilo da koristi pravo na samoopredeljenje, to bi izazvalo beskrajan krug haosa.

o Može li se odluka iz Jerusalima preispitati?

- Tokom 12 godina naša zemlja se suprotstavljala kosovskoj nezavisnosti iz principijelnih razloga. Izrael je mogao i može opravdano da tvrdi da zastupa dosledan stav koji znači nepovredivost suverenih granica. Ali, ako Izrael krene dalje sa priznavanjem Kosova, ta doslednost će biti stvar prošlosti. Nadam se da će izraelski zvaničnici preispitati odluku.

o Koliko i kako Srbija i Izrael mogu zajedno da rade u tom pravcu?

- Sve se svodi na jedno: obrazovanje. I upravo zbog toga sam osnovao "Udruženje prijateljstva Izrael-Srbija", jer sam video da previše Srba i Jevreja nije svesno naše zajedničke istorije. Naši narodi su živeli zajedno i umirali zajedno. Mi smo male nacije okružene neprijateljskim silama, ponosne na svoju tradiciju i kulturu, koje su tokom istorije videle kako su naše domovine napadane i okupirane. Tokom Drugog svetskog rata, zli ustaški režim ubijao je Srbe i Jevreje rame uz rame u Jasenovcu sa neizrecivom brutalnošću. Pa ipak, uprkos tome, ni Srbi ni Jevreji nikada nisu priznali poraz. Dakle, delimo mnogo zajedničkog. Moramo osigurati da niko ne uspe da zabije klin između Srba i Jevreja. Razmislite o priči o Svetom Savi i njegovom hodočašću u Svetu zemlju. Toliko je cenio izraelsku zemlju da je tamo drugi put hodočastio 1234. godine, u vreme kada je put bio težak i opasan. Mnogi ljudi takođe nisu svesni nasleđa rabina Jehude Alkalaja koji je živeo u Zemunu, a koje pokazuje koliko su duboke veze između Srba i Jevreja.

o Konkretno, kakva je saradnja Srbije i Izraela?

- Ima dobrih primera, kao što je otvaranje akademskog mosta između Izraela i Srbije i Hebrejskog centra u Beogradu, prvog od Holokausta, septembra 2019. To je bio zajednički projekat Filološkog odseka Univerziteta u Beogradu i jerusalimskog koledža Kirijat Ono. Potom je u Kirijat Ono u Izraelu svečano otvoren srpsko-jevrejski akademski centar, prvi takve vrste, koji je dobio ime po Svetom Savi i rabinu Jehudi Alkalaju, koji je živeo u Zemunu i jedan je od osnivača modernog cionizma. Unapređenju saradnje veliki doprinos dali su ambasadorka Srbije Ljiljana Nikšić, prof. dr Juval Elbashan sa jerusalimskog koledža Kirijat Ono i dr Gideon Grajf. Zato treba da nastavimo da radimo na povezivanju.