AKO ZATREBA, USTAV "DORAĐUJU" GRAĐANI: Može li sporazum sa Prištinom uticati na najviši akt - Referendum za eventualnu promenu statusa KiM
UKOLIKO u sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu koji Beograd bude potpisivao sa Prištinom ne bude priznavanja kosovske nezavisnosti, niti se u njemu bude pominjao status "Kosova", srpski ustav neće morati da se menja.
Foto: Arhiva
Međutim, ukoliko taj dokument bude podrazumevao drugačiji status južne srpske pokrajine od "suštinske autonomije", koja se definiše u preambuli Ustava Srbije, najvišem pravnom aktu slediće "dorada".
Ovakve ocene čuli smo od pravnih stručnjaka, a posle dileme koju je otvorio Miroslav Lajčak, posrednik EU u dijalogu, svojom izjavom da "kada se pregovara o toliko ozbiljnim procesima, logično je da će morati da se menja i ustav". Foto: Arhiva
Zbog kritika koje su usledile posle ove Lajčakove izjave i njegove konstatacije da "ustav nije Biblija", portparol EU Peter Stano juče je saopštio da je Lajčak objasnio šta se događa kada pregovarate o "međunarodnom sporazumu":
da postignete međunarodni sporazum, neophodna zakonska prilagođavanja moraju biti razmotrena od strane vlade, uključujući i ona na ustavnom nivou, kako bi ih integrisali u unutrašnji pravni i konstitutivni poredak. Ovo se odnosi i na Kosovo i na Srbiju.
Pojašnjavajući Lajčakove reči, Stano je otvorio novo, za Beograd sporno polje, jer dogovori koje postiže u dijalogu sklapaju se sa privremenim institucijama u Prištini, a ne sa međunarodno priznatom državom.
POSEBAN ZAKON
AKO bi Srbija odlučila da donese poseban zakon o suštinskoj autonomiji (na šta je Ustav obavezuje) bilo bi to u postupku po kojem se donosi i menja Ustav, što znači da konačnu reč, posle Narodne skupštine, daju građani izjašnjavanjem na referendumu - kaže nam Orlović.
Profesor međunarodnih odnosa Bojan Milisavljević kaže, za "Novosti", da sa stanovišta našeg pravnog poretka, sporazum sa Prištinom ne može da bude međunarodni:
- Ta izjava o "međunarodnom sporazumu" dolazi iz EU, za koju je "Kosovo" država jer su sa njima zaključili SSP, pa je samim tim sporazum između Beograda i Prištini za njih međunarodni.
O tome šta bi u sveobuhvatnom sporazumu moglo da bude razlog da bi Srbija zbog toga morala da promeni svoj Ustav, Milisavljević kaže da verovatno u EU idu ka tome da taj sporazum bude zaokruživanje državnosti Kosova.
- Sporazum Srbije sa tzv. Kosovom koji bi podrazumevao drugačiji status južne srpske pokrajine od sadašnje "suštinske autonomije" ne može da se zaključi bez prethodne promene Ustava Srbije. To znači da bi bilo kakav međunarodni sporazum Srbije sa "Kosovom", kojim se našoj pokrajini daje državni status, uključujući i priznavanje nezavisnosti "Kosova" ili prijem u UN i druge međunarodne organizacije - unapred bio neustavan. To znači da bi ga, ukoliko bi se takav sporazum potpisao, Ustavni sud morao poništiti jer krši Ustav - kaže za "Novosti" Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
On objašnjava da svaka promena ustavnog statusa KiM podrazumeva i promenu Ustava (najmanje dvotrećinskom većinom poslanika i glasanjem na referendumu):
- To se odnosi na bilo kakav "dogovor" kojim se "Kosovu" dodaje i učvršćuje državnost.