"NOVOSTI" ISTRAŽUJU! Kakve su šanse da Priština ispuni obaveze preuzete u Vašingtonu

D. R. Đorđević

15. 09. 2020. u 12:04 >> 07:44

SUDEĆI prema dosadašnjem odnosu kosovskih vlasti prema srpskim svetinjama u pokrajini, veliko je pitanje hoće li paraf Avdulaha Hotija, premijera privremenih institucija u Prištini, stavljen na sporazum u Vašingtonu nešto promeniti u praksi.

Arhiva Novosti

Prištinska strana se u Beloj kući obavezala na to da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, kao i na zaštitu verskih lokaliteta i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, ali to su joj nalagali i sopstveni propisi, pa se za to nije mnogo marilo.

Priština, inače, još od 2008. ima Zakon o specijalnim zaštićenim zonama, koji je obavezuje da osigura zaštitu srpskih pravoslavnih manastira, crkava i ostalih verskih, istorijskih i kulturnih mesta koja imaju poseban značaj za zajednicu kosovskih Srba. Prema tom propisu, u zaštićenoj zoni treba da se "očuva monaški život sveštenstva, karakter i izgled zaštićenog mesta, istorijski, kulturni, arhitektonski ili arheološki kontekst..." Baš ovaj zakon zabranjuje da se unutar specijalnih zaštićenih zona grade tranzitni putevi, ali to nije bila brana da se u blizini Visokih Dečana započne sa gradnjom magistralnog puta Dečani - Plav.

Arhiva Novosti

Tekst potpisa

Šef skupštinskog odbora za KiM u prethodnom sazivu Milovan Drecun kaže, za "Novosti", da je teško predvideti kako će se Priština ponašati po pitanju sprovođenja sporazuma iz Bele kuće ako izostane pritisak Amerike.

- SAD su pokazale da mogu presudno da utiču na političke procese na KiM i albanske stranke će to verovatno imati u vidu. Neće nikome biti u interesu da ne poštuje sporazum, ali sve će zavisiti od toga kako će se postaviti Amerika - navodi Drecun.

Da je iluzorno očekivati da sporazum iz Vašingtona, u delu koji se odnosi na SPC, bude primenjen, smatra književnik i novinar sa KiM Živojin Rakočević, koji za naš list objašnjava da na terenu nema kapaciteta za njegovu primenu jer "etnokratija koja vlada u Prištini nakon ovoliko vremena i međunarodne podrške ne može da prepozna druge i drugačije".

NE KRADEMO, U SVOM SMO DOMU

VERNI narod i monaštvo na Kosovu za srpske svetinje se bori istinom i molitvom susrećući se sa Bogom i jedni sa drugima. Niti smo ukrali, niti ćemo ukrasti imovinu drugih, ali nećemo dozvoliti da nas u našim domovima neko naziva lopovima.

Ovo je na svom tviter-nalogu poručio otac Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, povodom svojatanja srpskih pravoslavnih svetinja od strane Albanaca.

Prištinski list "Koha" objavio je tekst u kojem se navodi da pravoslavni manastiri i crkve iz perioda Nemanjića ne pripadaju Srbiji već da je u pitanju "drevno albansko nasleđe nastalo na vizantijskim spomenicima u srednjem veku".

D. Z.

- Postoji stalna tendencija u kojoj bi trebalo da getoizirani Srbi, naša nauka, kultura, duhovnost i politika pristanu na tuđu slobodu i drugačiji kulturni model. Albanske vlasti, uključujući i one najliberalnije pojedince, ne mogu da prihvate nepodnošljivu težinu srpskog nasleđa na KiM. Kreirali su atmosferu koja se bazira na legalizaciji otimanja imovine SPC koju je sprovela Komunistička partija Jugoslavije i tu postoje dva stava: prvi - da crkve postanu kosovski muzeji i nasleđe "naroda Kosova", a drugi je promena vlasništva, sličan onome u Crnoj Gori. Sada smo u trećoj fazi agresivne pseudonaučne propagande koja Albancima objašnjava da su im Srbi u srednjem veku oteli crkve i manastire - smatra Rakočević.

On ukazuje i na to da su Albanci toliko vezani za Demokratsku stranku u SAD, da se ovaj sporazum doživljava kao nasilje Donalda Trampa i republikanaca:

- Ovde se sve, od restorana do auto-škola, kreće u kulturološkom rasponu od Džordža Robertsona (generalni sekretar NATO u vreme bombardovanja SRJ) do Veslija Klarka. Jedna auto-škola iz Kosova Polja zove se "Vesli Klark".

 
OVE NEDELjE O ZSO I IMOVINI

SLEDEĆA ekspertska runda dijaloga Beograda i Prištine biće prekosutra u Briselu. Portparol EU Peter Stano najavio je da se nastavljaju razgovori o temama pokrenutim na poslednjem sastanku na najvišem političkom nivou, odnosno o nevećinskim zajednicama (što podrazumeva i pitanje ZSO), rešavanju međusobnih finansijskih potraživanja i imovini.

Pogledajte više