TRI VAŽNE TAČKE IZ SPORAZUMA: Otvorena su vrata za bezbedniji, stabilniji region, radna mesta i bolje plate

D. R. Đorđević

06. 09. 2020. u 08:30

UKLjUČIVANjE Kosmeta u projekat "mini-šengen", što će našoj državi doneti direktnu ekonomsku korist, stavljanje do znanja vlastima u Prištini da nisu neprikosnovene gazde nad resursima Gazivoda, kao i to što je Srbija posle nekoliko decenija uvažena na najvišoj političkoj vašingtonskoj adresi, najznačajniji su dometi sporazuma koji je prekjuče potpisan u Beloj kući.

Arhiva Novosti

 U tekovinu dvodnevne posete Vašingtonu srpske delegacije, predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem, treba pripisati i ono što nije u ovom sporazumu, odnosno ono što je iz njegove prve verzije izbačeno, a to je obaveza da se prizna lažna država Kosovo.

Postizanjem dogovora o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom, prema rečima premijerke Ane Brnabić, otvorila su se mnoga vrata za mnogo bezbedniji i stabilniji region, više radnih mesta i bolje plate.

- Ovo je istorijski dogovor čija će se važnost tek shvatiti u narednim godinama - istakla je juče Brnabićeva.

Kao tri tačke posebno važne u ekonomskom sporazumu ona je izdvojila: da se Priština priključi inicijativi "mini-šengena", pojedinačni projekti, poput "Auto-puta mira", koji povezuje Niš, Prištinu i Tiranu sa lukom Drač i otvaranje kancelarije u Beogradu Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC).

Ona je navela da je tačka 10 iz prvobitnog sporazuma bila iznenađenje za delegaciju Beograda i da je to bila "crvena linija" preko koje se nije moglo ići:

- Velika zahvalnost administraciji u Vašingtonu što su to povukli i nastavili pregovore. Srbija je zemlja koju Vašington čuje i Trampova administracija je promenila odnos prema Srbiji. Oni nas danas ne samo slušaju već čuju i uvažavaju šta kažemo.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izričit je da ne postoji sporazum potpisan "od strane Vučića i Hotija", već odvojeni tekst koji je potpisala svaka strana posebno. Po njegovoj oceni, dešavanja u Vašingtonu pokazala su da je Srbija unapredila odnose sa američkom administracijom, a našoj državi je u interesu da sa njom bude strateški partner.

Što se tiče moratorijuma na zahteve Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, veliko je pitanje da li će ga se prištinske vlasti pridržavati, jer su i prethodni dogovor koji je postojao sa Grenelom po ovom pitanju, pregazili. Ukoliko bi se to ponovilo, očekivano je da Beograd neće sedeti skrštenih ruku.

A, da će se istorija ponoviti, ukazuju reči Hašima Tačija, predsednika privremenih prištinskih institucija, koji je, dok se još nije osušilo mastilo na papiru koji je Hoti potpisao, već izjavio da Kosovo sada mora da nastavi da radi na članstvu u međunarodnim organizacijama i na novim priznanjima.

Generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković ipak smatra da je to što je sporazum potpisan sa američkim predsednikom garancija da će on biti primenjen i da iza sprovođenja svakog slova stoji Amerika.

- SAD su bile glavni protagonista takozvane kosovske nezavisnosti, a mi danas dolazimo u situaciju da naš predsednik sa predsednikom SAD postiže sporazum koji se tiče Kosova i Metohije, a koji nije na štetu Srbije i nije na štetu Srba. U njemu je niz tačaka kojima mi imamo puno pravo da budemo zadovoljni - smatra Selaković.

Inače, vlada Avdulaha Hotija suočava se sa optužbama opozicione DPK Kadrija Veseljija (bivše Tačijeve stranke), da su u razgovorima sa Beogradom prešli sa razgovora za finalizaciju sporazuma na priču o delovima teritorija koje su pod upravom tzv. Kosova i ekonomskim resursima.

Dogovor, postignut u Beloj kući prokomentarisao je i Džozef Bajden, protivkandidat dDonaldu Trampu na predsedničkim izborima, rekavši da smatra da bi Kosovo trebalo da bude nezavisna država, a ne deo Srbije, i da pretpostavlja da će sporazum "ojačati tu nezavisnost", ali da ne zna šta piše u dokumentu.

PALESTINA NEGODUJE ZBOG DOGOVORA

NA dogovor da Srbija premesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, ambasador Palestine u Beogradu Mohamed Nabhan, reagovao je upozorenjem da bi takav potez bio u suprotnosti sa međunarodnom pravom i da bi štetio tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Palestine. Nabhan je naveo i da se nada da će se "prijateljska Srbija ograditi od tih izjava".

O daljim koracima Beograda po ovom pitanju juče je Ivica Dačić, šef diplomatije, rekao da će se o njima tek razgovarati:

- Da li će do toga doći i kada će to biti, čuli ste i predsednika Vučića, koji je rekao da će i naši postupci zavisiti od odnosa sa Izraelom i razvoja naše saradnje.

Arhiva Novosti

Dačić je pojasnio da je za Izrael i SAD bitno da Kosovo kao prva većinski muslimanska zemlja otvori ambasadu u Jerusalimu, kao i da dogovori iz Vašingtona nisu samo deo spoljne, već i unutrašnje politike SAD za koje je Izrael jedan od glavnih strateških spoljnopolitičkih ciljeva.

Inače, prebacivanjem ambasade u Jerusalim, Srbija bi postala jedina evropska zemlja koja je to uradila. Da će to isto učiniti, najavljivali su Mađarska, Rumunija i Češka, ali zasad to nisu sprovele u delo.

Arhiva Novosti

 
PORUKA PODRŠKE NA SRPSKOM

IZVRŠNI direktor američke Međunarodne korporacije za finansiranje razvoja (DFC), Adam Beler poručio je da će ta organizacija aktivno podržati ekonomsku normalizaciju između Srbije i Kosova, uz američku Eksport-import banku i korporaciju "Milenijum čelendž", kao i da će otvoriti kancelariju u Beogradu. Ovu poruku on je napisao na "Tviteru" na srpskom jeziku, uz fotografiju na kojoj je sa Sinišom Malim, ministrom finansija, i Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije.

Pogledajte više