Odluka Saveta za štampu

1.prekršio je tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara i novinarki Srbije o obavezi novinara/novinarki da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izveste o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda koje propisuje Kodeks, da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i odredbu po kojoj je sa novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina,

2.prekršio je tačke 2 i 3 Poglavlja III (Odgovornost novinara) o obavezi novinara/novinarki da neguju kulturu i etiku javne reči, da ne koriste govor mržnje, agresivnu retoriku ili retoriku koja može podsticati na diskriminaciju ili agresivno ponašanje, kao i da odgovornost javnosti ne podrede interesima drugih, a posebno ne interesima izdavača, korporacija, vlada i drugih državnih organa,

3. prekršio je i tačku 3 Poglavlja V (Poštovanje dostojanstva), po kojoj novinari/novinarke moraju da poštuju princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti i da ne učestvuju u širenju neistina ili kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima izveštavaju.

Na osnovu žalbe Sandra Gocija, Komisija je zaključila da je više medija istoga dana objavilo tekstove u kojima se iznose identične tvrdnje da Goci, lobista za nezavisno Kosovo, podržava „blokadere“, jer njih i podržavaju isključivo oni koji „otcepljuju Srbiju“, te da su „blokaderi” bliski isključivo sa njima. Komisija zbog toga veruje da je tekst prevashodno usmeren na diskreditaciju studentskog pokreta, a žalilac se u njima pojavljuje kao povod. Političar, javna ličnost, dužan da trpi kritike na svoj račun u većoj meri nego ,,obični“ građani, ali, je po mišljenju Komisije, ovoga puta, neprofesionalnim izveštavanjem, namernim prenošenjem nagađanja koja su predstavljena kao činjenice, kao i uvredama upućenim podnositelju žalbe, pređena granica prihvatljive tolerancije kritičkog izveštavanja o ponašanju političara.