SRBIJA I HRVATSKA 1. DEO

U takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj pobile su Ustaše bukvalno rečeno poklali, što u Jasenovcu, Staroj Gradiški, Jadovnu i po svim srpskim selima u Hrvatskoj i Bosni, srpsku nejač od deteta do starca. U hercegovačke jame bacali su žive hiljade Srba. Jednom rečju, na najsvirepiji način u Drugom svetskom ratu pobili su preko 800.000 nedužnih Srba.

Počinjene zločine u Prvom, a pogotovo Drugom svetskom ratu nove vlasti su Hrvatskoj i Hrvatima oprostile, sem par pojedinačnih slučajeva. Ne samo da im je oprošteno, nego su bili nagrađeni i to 1939.godine dobijanjem statusa Hrvatske banovine, čije su se granice skoro pogodile sa takozvanim Avnojskim granicama Socijalističke Republike Hrvatske u okviru Nove Jugoslavije. U Novoj Jugoslaviji su opet bili nagrađeni, dobili su ostrva i primorske gradove kao i Istru i to skoro očišćenu od Italijana koji su tu živeli.
U novoj Socijalističkoj Jugoslaviji činili su Hrvati, na čelu sa svojim Predsednikom i uz pomoć servilne srpske vlasti sve da se Srbija ne razvija onako kako bi trebalo. Kulminiralo je donošenjem Ustavnih amandmana i cepanjem Srbije na tri dela, odnosno dve pokrajine koje su praktično imale status republike. 

Malo je to sve bilo Hrvatima te su uz prethodnu pripremu zvanično 1991.godine proglasili svoju samostalnu državu u avnojskim granicama. U sledećih pet godina , zaključno sa zločinačkom akcijom "Oluja" proterali su preko 400.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta. Do 1991.godine Srbi su činili 15% hrvatskog stanovništva, a sada su na nivou skoro statističke greške. Ni za ovo Hrvati nisu odgovarali, već su bili pomagani od istih onih mentora kao u Drugom svetskom ratu.

Posebno zadovoljstvo sa Hrvatske strane bilo je neviđeno divljačko, nezakonito bombardovanje Srbije 1999. godine od strane NATO pakta. Doduše bila su i dva napada na Crnu goru, koja je sa Srbijom činila tadašnju Jugoslaviju. Okupiranu teritoriju Kosova i Metohije, koja čini 14% srpske teritorije, među prvima su priznali Hrvati kao nezavisnu državu!

Da li ovo sve sadašnji naraštaj i stanovnici Srbije smeju da OPROSTE? A tek da li smeju da ZABORAVE? Svako neka pomisli sam za sebe....

Na vlast u Srbiji 2000.godine, dolazi takozvani prozapadni DOS. Sve što je nova srpska vlast činila bilo je pozdravljano od strane Hrvatske, jer je činjeno sve na ekonomskom i vojnom uništenju Srbije. Vlast iz Beograda bukvalno je poklonila deo Crne Gore Hrvatskoj i to takozvanu Prevlaku, sa koje se kontrolisao ulaz u Boko-Kotorski zaliv. Fabrike su zatvarane , 500.000 ljudi je ostalo bez posla, armija je uništena i svedena na manje vojne formacije, oruđa i vojna tehnika su uništavani, a služenje vojnog roka je obustavljeno.

Ali na užas Hrvatske došlo je proleće 2012.godine. Na predsedničkim izborima nedvosmislenom voljom građana, za Predsednika Republike izabran je Predsednik Srpske Napredne Stranke Tomislav Nikolić. Ubrzo posle parlamentarnih izbora vlast je preuzela SNS sa svojim koalicionim partnerima.

Nova vlast je preuzela svoju funkciju i Srbiju u vrlo teškoj ekonomskoj situaciji i usledio je period vrlo teške finansijske konsolidacije.
Predsednik Vlade , a posle Nikolića, već devet godina Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić,  postao je noćna mora za hrvatsku vlast.
Zašto noćna mora? Zato što je politika koju je proklamovala SNS i Aleksandar Vučić, bila politika svekolikog ekonomskog jačanja Srbije.

Izgradile su se stotine kilometara auto puteva, i velikih infrastrukturalnih objekata, ponovo su proradile Železara Smederevo, Rudnik Bor i Majdanpek, i počele su da pristižu velike strane investicije, koje su dovele do otvaranja novih fabrika i radnih mesta. Standard stanovništva, posle početnih muka počeo je drastično da raste, a ekonomski pokazatelji Srbije bili su priznati i prepoznati od međunarodnih institucija, kako od MMF tako i od Agencija koje su podizale kreditni rejting Srbije. Predsednik Srbije viđen je sa svim svetskim državnicima, kako Zapada , tako i Istoka.
Vojska Srbije bukvalno je počela da se obnavlja iz pepela, modernizuje i jača, svakog dana sa sve najmodernijim oružanjem koje se proizvodilo u svetu. Proklamovana politika zvaničnog Beograda od 2012.godine je politika vojne neutralnosti i dobrosusedstva uz poštovanje teritorijanog integriteta svih država nastalih na tlu bivše SFRJ. 
Da li je moglo nešto gore da se desi za hrvatsku vlast???

Kada već nisu mogli da se odvežu i otplove tamo negde daleko od Srbije, ostalo je da posmatraju i da trpe dve stvari.

Prijemom u EU i uz slobodu kretanja Hrvatsku je napustilo skoro pola miliona građana pored već proteranih Srba. Mnoge oblasti Hrvatske bukvalno su prazne, da se ne ulazi u detalje i pored Jadrana i turizma , Hrvatsko gospodarstvo odnosno privreda nije onakvo kako su očekivali građani sada samostalne države. 

U ovakvim situacijama, viđenim u raznim državama, vlast potpiruje nacionalizam, proganja ono malo Srba, ometa i zabranjuje im razne kulturne manifestacije, ponovo promoviše ustaški pozdrav "Za dom spremni!" kao navodno stari hrvatski pozdrav, što apsolutno nije tačno. Stvorila je hrvatska vlast i pevača Tomsona i njegove ustaške pesme, i još mnogo toga, ne bi li kod stanovništva bila skrenuta pažnja od gorućih privrednih i ekonomskih problema.

Uz sve ovo, zvanična Hrvatska je posmatrala jačanje, ekonomsko i vojno, Srbije, kao nesumnjivog lidera u regionu.

Nešto je moralo da se preduzima protiv Srbije....