UČIĆE NAŠU DECU DA SU NEMANJIĆI - ALBANCI: Koje sve opasnosti krije preuzimanje srpskog obrazovnog sistema od strane Prištine

Time se direktno dovodi u pitanje sudbina gotovo 30.000 đaka, nastavnika i profesora koji uče i rade u obrazovnom sistemu Republike Srbije, ali i egzistencija njihovih porodica, koje od tih plata žive i opstaju u srpskim sredinama južno i severno od Ibra.

Istovremeno se otvara i daleko opasnije pitanje - šta će srpska deca učiti u školama koje bi bile stavljene pod kontrolu Prištine? Da li će u udžbenicima teroristička OVK biti predstavljena kao "oslobodilačka vojska", a Adem Jašari kao heroj? Da li će nove generacije biti primoravane da usvajaju tezu da Kosovo i Metohija nije deo Srbije, već "nezavisna država", suprotno međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN?

Pod znakom pitanja našle bi se i osnovne istorijske činjenice - od tumačenja Kosovskog boja i srpskog srednjeg veka, do identiteta i porekla naših svetinja na KiM. Manastiri i crkve koje vekovima svedoče o srpskom prisustvu na tom prostoru, a koje Priština već godinama pokušava da predstavi kao "albansku kulturnu baštinu", mogli bi da budu izbrisani iz nastave ili preimenovani u skladu sa novim političkim narativom.

Istorijski udžbenici po kojima uče albanska deca na KiM rat 1999. predstavljaju isključivo kroz prizmu "zločina srpskih snaga", dok se tzv. OVK opisuje kao legitiman i herojski pokret otpora, a pojedini događaji kvalifikuju čak i kao "genocid". NATO agresija na Srbiju prikazana je kao "neophodna radi zaustavljanja zločina i proterivanja Albanaca".

Novija albanska alternativna istorija takođe tvrdi da su Nemanjići, u stvari, potomci albanske familije Nimani, da je Karađorđe čistokrvni Albanac, da je Miloš Obilić bio, u stvari, "albanski vitez", kako je amblem dvoglavog orla na svetom tronu u manastiru Dečani "jasno obeležje Albanije".

Inače, Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju u (*) Republici Kosovo (pun naziv akta) već u jednom od početnih članova definiše da je "svrha preduniverzitetskog osposobljavanja" pored ostalog i "razvijanje poštovanja učenika" prema "vrednostima Republike Kosovo", "prema državi iz koje može da potiče uz poštovanje različitosti".

Postavlja se i pitanje jezika, pisma i simbola - da li će srpska deca imati pravo da uče na srpskom jeziku i ćirilici, koju Priština godinama sistemski progoni i uklanja sa javnih objekata, kao što je pre dva dana bio slučaj i u opštini Leposavić na saobraćajnim tablama. Da li će se u školama obeležavati srpski praznici i negovati nacionalni identitet, ili će i obrazovanje postati još jedan instrument asimilacije i pritiska.

Da je reč o pažljivo pripremljenom procesu, a ne o izolovanom potezu, pokazuje i takozvani "zakon o strancima", čija je primena najavljena za sredinu marta. Njime Priština praktično otvara mogućnost da srpske prosvetne radnike, ukoliko nemaju kosovska dokumenta, tretira kao "strane državljane" na sopstvenom ognjištu, što bi bio još jedan korak ka institucionalnom uklanjanju Srba sa KiM. I ne samo to, srpski nastavnici bi, kroz pomenuti propis i obavezne testove "poznavanja društvenog poretka Kosova", bili primorani da pre ulaska u škole i fakultete prihvate institucionalno priznanje tzv. Republike Kosovo.

Profesor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić kaže, za "Novosti", da je do sada više puta Priština pokušavala različitim merama da pod kosovski "kišobran" ugura obrazovanja u pokrajini - od osnovnog, preko srednjeg do univerziteta - koje radi u sistemu Republike Srbije:

- To su najpre pokušali ukidanjem platnog prometa, banaka, zabranom dinara, povremenim zatvaranjem administrativnih prelaza, nizom bočnih udara. Ovog puta, to se pokušava preko Zakona o strancima, koji je donet još 2013. ali su sada procenili da je vreme da krenu u njegovo sprovođenje. Moja procena je da ukoliko se to desi da će to biti udar koji, pre svega univerzitet kao najosetljiviji deo srpskog obrazovanja na KiM, neće moći da podnese.

Profesor Čelić za to navodi više razloga: sama priroda univerziteta je da on bude otvoren, da postoji mobilnost studenata i profesora, asistenti i nastavnici sve do zvanja redovnih biraju se na određeno vreme, na konkursima na koje imaju pravo da konkurišu svi u Srbiji:

- Primenog novog propisa Prištine onemogućio bi se izbor kvalitetnog nastavnog kadra, jer veliki broj njih neće imati "kosovska dokumenta". Govorimo o oko hiljadu nastavnika i 9.000 studenata, plus zaposleni u administraciji. Jedan deo njih i nema prištinske isprave, studenti iz centralne Srbije takođe nemaju, kao ni značajan broj akademaca sa KiM.

Naš sagovornik upozorava da će se ako srpsko školstvo uđe u kosovski sistem otvoriti na hiljade pitanja i problema:

- Ko će pisati kurikulume, nastavne programe po kojima će se učiti? Pisaće ih Priština. Šta će pisati u njima kada je reč o identitetskim predmetima, istoriji, geografiji? Možemo samo da zamislimo. Šta ću ja predavati na Pravnom fakultetu? Ustav tzv. Republike Kosovo? Šta će biti sa ispravama, diplomama, uverenjima? Svakako neće pisati Republika Srbija, nego tzv. Republika Kosovo. Da ne govorim o tome da će verovatno na svakoj od zgrada škola i fakulteta stajati kosovska zastava.

Čelić kaže da se otvara i pitanje kakva će biti sudbina zaposlenih i nastavnika u smislu do sada stečenih prava na socijalno osiguranje, radni staž, penziju:

- Potpuno su otvorena sva pitanja koja bi bukvalno onemogućila rad obrazovanja. Želim da verujem da ima neke nade da se, uz pritisak međunarodne zajednice, spreče ovakvi planovi Prištine. Jer, ukoliko se to sprovede, to bi značilo ugrožavanje budućnosti obrazovanja pogotovo mlađih generacija, jer je pitanje da li će roditelji hteti da upišu decu po takvim programima. Odlazak dece podrazumeva odlazak čitavih porodica. To bi bila jedna katastrofalna lančana reakcija, za cenu bi imala završni čin egzodusa našeg naroda sa Kosova i Metohije.