"DOLOVAC I NENADIĆ NAREDILI DA SE ODBACI PRIJAVA PROTIV BOJOVIĆA I MILOŠEVIĆA" Mrdić: Sledi krivična prijava

Saopštenje Uglješe Mrdića prenosimo u celosti: 

Istog dana kada je Narodna skupština Republike Srbije počela raspravu o setu pravosudnih zakona koji sam, kao narodni poslanik, predložio dobio sam osvetnički odgovor Zagorke Dolovac i Mladena Nenadića. Juče sam zvanično primio dopis Javnog tužilaštva za organizovani kriminal koji je potpisao javni tužilac Željko Jočić u kome me obaveštavaju da su doneli rešenje o odbačaju krivične prijave, koju sam podneo protiv prorektora Beogradskog univerziteta i bivšeg predsednika Skupštine akcionara kompanije Infrastruktura Železnice Srbije Nebojše Bojovića i bivšeg izvršnog direktora kompanije Infrastruktura Železnice Srbije Milutina Miloševića. Bez obzira što se na dopisu nalazi datum 29. decembar on mi je uručen juče jer su Dolovac i Nenadić, vođe tužilačko – kriminalne bande koja je otela tužilaštvo u Srbiji, čekali da vide da li će započeti sednica Narodne skupštine na kojoj se raspravlja o setu pravosudnih zakona. Koliko juče, hrabrili su svoje saradnike da ova sednica nikada neće početi jer će ih njihovi strani centri moći zaštiti.

Da se vratimo na mučenog tužioca Željka Jočić kome su dali da potpiše ovaj dopis. Razlog zbog koga je ”odbio” moju krivičnu prijavu dokaz je da su Bojović i Milošević krivi. Mučeni Željko Jočić uspeo je da nekako da zaključi da se moja krivična prijava odbacuje jer ja ”nisam oštećeno lice u postupku”. Dakle, mučeni tužilac koji je ovo morao da potpiše nije smeo da napiše da se prijava odbacuje jer nema krivične odgovornosti Bojovića i Miloševića, nije napisao da nisam ponudio dokaze da su ova dvojica najodgovornija za pad nadstrešnice, nije smeo da napiše ni da JTOK nije nadležan jer jeste pošto je Bojovića na funkciju predsednika Skupštine akcionara izabrala Vlada… Ništa od toga nije smeo da napiše jer tužilac Jočić zna da je sve ovo tačno. Zato je smislio formulaciju da nisam oštećeni. Ovom formulacijom Dolovac i Nenadić preko Jočića narugači su se porodicama nastradalih u nesreći i pokazali da ih smrt njihovih najdražih ne interesuje. Pokazali su da su Dolovac, Nenadiću i mučenom Joćiću ruke kravave do ramena i da im je važnije da se zaštite Nenadićevi drugovi iz kafane Milošević i Bojović nego da se ostvari pravda.

Da naučim nešto mučenog tužioca Jočića. Prema Zakoniku o krivičnom postupku svako ima pravo da podnese krivičnu prijavu ako postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. U mojoj prijavi dokazana je opravdana sumnja da su Nebojša Bojović i Milutin Milošević izvršili krivična dela čija posledica je smrt šesnaest lica i više teško povređenih. Zato je dopis tužioca Jočića ili potpuno neznanje ili uvreda za zdrav razum. Biće da je posredi ovo drugo jer oštećeni su šesnaest poginulih lica, članovi njihovih porodica kao i povređena lica. Kao podnosilac krivične prijave nisam sebe označio kao oštećenog, niti mi poznavanje Zakonika o krivičnom postupku to dozvoljava. Bojovića i Miloševića je dopisom mučenog tižioca Jočića od krivične odgovornosti zaštitio njihov drug iz kafane, Jočićev šef, Mladen Nenadić kao što su ih pred Višim tužilaštvom u Novom Sadu zaštitili tužioci Branislav Lepotić i Slobodan Josimović, po nalogu Zagorke Dolovac.

Kako ja nikada ne odustajem, već ove nedelje podneću Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv javnog tužioca Željka Jočića, jer ono što je učinio nije samo ruganje porodicama žrtava i bahatost već i krivično delo u vršenju tužilačke funkcije.

Vreme je da tužilačka banda, Dolovac – Nenadić, shvati da je od juče počelo vreme odgovornosti i da će, pre ili kasnije, da odgovaraju za sve zločine, za uništene živote i karijere stotinama ljudi i za one koji su izgubili živote u njihovim procesima. A mučeni tužilac Željko Jočić posle moje prijave razumeće da ne treba uvek i po svaku cenu da služi ovu kriminalno – tužilačku bandu, jer niko ga neće zaštiti od kršenja zakona.

Na kraju, pitaću nešto lično Mladena Nenadića. Nenadiću, dok se opijaš po kafanama pa te obezbeđenje nosi kući jer hodaš četvornoške, dok nazdravljaš sa Bojovićem i Miloševićem, dok pijan pretiš koga ćeš da uhapsiš a kome ćeš da namestiš da ga nema više u zatvoru – da li možeš mirno sa spavaš? Opijaš se sa ubicama sa Železničke stanice Novi Sad koje štitiš, Nenadiću? Da parafraziram Čarlsa Bukovskog – dno je dno kako god okreneš čašu. Isto je i sa Nenadićem.