ONI MRZE SRBIJU: United Media Group kao medijski front protiv države

Jedna od poslednjih njihovih jezivih izmišljotina o „prebijenoj devojci“ ogolila je taj mehanizam. Vest je lansirana dramatično i bez provere, sa jasnom namerom da se izazovu panika i bes. Kada je devojka sama demantovala navode, normalan novinarski potez bio bi povlačenje teksta i izvinjenje javnosti. To se nije dogodilo. Umesto toga, nastavili su sa relativizacijama i spinovima, jer istina u tom trenutku nije bila važna — važno je bilo da se sumnja zadrži i da se poverenje u institucije dodatno nagrize.

<div id="OCM_Sidebar1_Mobile" data-ocm-ad'="" style="margin: 0px;">

Od početka blokada raskrsnica i fakulteta, ovi mediji su se otvoreno stavili u službu političkih ciljeva opozicije. Kako je vreme odmicalo, postajali su radikalniji od samih organizatora, „studentskiji“ od studenata, agresivniji u retorici i spremniji da guraju sukob. Kada su blokade počele da se osipaju i kada je postalo očigledno da masovnosti nema, N1 i Nova.rs nisu prihvatili činjenice. Zamenili su ih.

U program su puštani snimci navodnih masovnih protesta koji jesu bili stvarni, ali nisu bili aktuelni. Korišćen je materijal sa ranijih događaja kako bi se gledaoci ubedili da se tog dana na ulicama okupljaju hiljade ljudi. Oni koji su pratili prenos u prvi mah su obmanuti, ali istina je brzo isplivala: u realnosti je padala kiša, dok su na snimku bili topli letnji dani, sunce i ljudi u kratkim rukavima. Manipulacija je bila svesna i namerna — proizvodnja privida masovnosti koja ne postoji.

Na terenu, njihovi reporteri ne ponašaju se kao novinari, već kao aktivisti. Izveštavanje se pretvara u učestvovanje: pitanja se oblikuju tako da iznude unapred poželjan odgovor, sagovornici se usmeravaju, a svaki glas koji ne potvrđuje zadati narativ nestaje iz priloga. Kamera prestaje da bude sredstvo informisanja i postaje alat političkog pritiska.

Posebno mračan deo ovog delovanja jeste zloupotreba dece. Maloletnici se dovode na proteste, guraju pred kamere, uključuju u program uživo, a novinari im postavljaju pitanja koja ih podstiču na ponavljanje političke poruke i na dalje učešće. To nije spontanost, već svesna manipulacija emocijama i pokušaj da se kroz decu stvori slika „opštenarodnog bunta“. To je sramota za profesiju.

Sve to ima jasan cilj: nasilnu smenu vlasti, potpomognutu dugotrajnim medijskim fabrikovanjem laži. Godinama se sistematski proizvode optužbe i insinuacije o predsedniku, njegovoj porodici i članovima Vlade — bez dokaza, ali sa stalnim ponavljanjem. Dehumanizacija i kriminalizacija postaju standard: politički protivnici se ne kritikuju, već se pretvaraju u mete; ne osporavaju se politike, već se ljudi proglašavaju zločincima unapred. U takvom ambijentu, svaka laž ima funkciju, a svaki spin služi da opravda sledeći korak eskalacije.

I sve to rade dok se predstavljaju kao „nezavisni“ i „profesionalni“ mediji, iako godinama svesno rade protiv države i društva u kojem emituju program. Lažu dok izveštavaju, manipulišu slikom i kontekstom, zamenjuju činjenice emocijom i realnost političkom željom. Ovo nije kritičko novinarstvo. Ovo je organizovani medijski aktivizam čiji je krajnji cilj destabilizacija, razaranje poverenja i stvaranje uslova za nasilnu promenu vlasti — bez obzira na cenu i bez obzira na istinu.

(24sedam.rs)