SRAMNO! Ovih šest poslanika glasalo za stavljanje na dnevni red razolucije o genocidu u Srebrenici

Šestoro od 169 prisutnih narodnih  poslanika glasalo je za. Narodna skupština nije prihvatila ovaj sramni predlog.

Kako saznajemo, za sramnu rezoluciju o genocidu u Srebrenici glasali su:

Jovan Janjić - Mi glas iz naroda

Muamer Bačevac - Socijaldemokratska partija Srbije

Edis Durgutović - Socijaldemokratska partija Srbije

Radomir Lazović - ZLF

Biljana Đorđević - ZLF

Mitar Kovač - Mi glas iz naroda

Iz poslaničke grupe "Mi glas iz naroda" saopštili su da usled buke u sali nisu mogl ida čuju o čemu se glasa, te je njihova dva poslanika, Jovan Janjić i Mitar Kovač pogrešno glasali.

Navode da predlog rezolucije  o genocid u Srebrenici ne podržavaju.

Podsetimo, Pokret slobodnih građana (PSG) i Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA) podneli su Skupštini Srbije 3. jula predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, uz zahtev da se dokument usvoji po hitnom postupku.

Inicijativu su potpisali narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, Minela Kalendar, Ana Oreg, Šaip Kamberi i Vladimir Pajić.

Prema odredbama predložene rezolucije, Srbija bi zvanično osudila navodni genocid u Srebrenici iz 1995. godine kao što je utvrđeno u presudama Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. Predviđeno je da se 11. jul obeležava kao Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, u skladu sa nedavno usvojenom rezolucijom Generalne skupštine UN.

Srbija bi uputila zvanično izvinjenje zbog toga što kao država naslednica Savezne Republike Jugoslavije, „nije učinila sve da spreči genocid“.

Rezolucija predviđa i uvođenje kaznenih odredbi za javno negiranje genocida u Srebrenici, kao oblik govora mržnje; Takođe se insistira na obrazovnim programima koji će mladim generacijama pružiti „činjenično zasnovano razumevanje tragičnih događaja iz 1995. godine“.

Kako se navodi u obrazloženju, rezolucija ima za cilj da „pokaže jasnu i nedvosmislenu posvećenost Srbije vrednostima istine, pravde i pomirenja“, te da doprinese „smanjenju tenzija u regionu i izgradnji kulture sećanja zasnovane na poštovanju žrtava“.