I TUŽBAMA HOĆE DA OCRNE SRBIJU: Analiza "Novosti" - Koja je pozadina nastupa Prištine i Sarajeva na međunarodnoj sceni

S. MIŠLjENOVIĆ 03. 05. 2024. u 13:30

PRIŠTINA juriša ka članstvu u Savetu Evrope, a političko Sarajevo svim silama gura rezoluciju o Srebrenici na pozornicu Ujedinjenih nacija. Oba ova, naizgled parelelna procesa, odvijaju se uz zdušnu podršku velikih sila koje se pojavljuju kao mentori. Konačan cilj je da se od Srbije i srpskog naroda naplate sve "muke".

Foto Novosti

Predsednica privremenih prištinskih institucija Vljosa Osmani otvoreno je poručila da će, čim se dokopaju mesta u SE, biti stvorena mogućnost da porodice nestalih Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu podnesu tužbu protiv Srbije. Paralelno s tim, lažna država, zloupotrebljavajući popis na KiM, prikuplja podatke o posledicama "ratnih dešavanja", s namerom da od Beograda u nekom trenutku zatraže i isplatu odštete.

Za razliku od Prištine, koja u ovom trenutku sanja stolicu u UN i mnogim međunarodnim organizacijama, pa nije mogla da pokreće procese bez podrške "prijateljskih zemalja", Bosna i Hercegovina je već pokušavala da Srbiju izvede na "klupu". Ukoliko u Generalnoj skupštini bude usvojena rezolucija o genocidu u Srebrenici, a velike su šanse da se to dogodi, bošnjački političari pominju da će u tom slučaju revidirati tužbu protiv Srbije za genocid i zatražiti ratnu odštetu. Naruku im ide i to što dokument, kojim se na srpski narod udara žig "genocidni", guraju velike svetske sile.

Foto: Printskrin RTS

Osmanijeva u UN

Ideja o tužbi protiv Srbije već je jednom propala, 2017. godine. Tada je Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio zahtev za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije za agresiju i genocid, uz obrazloženje da Predsedništvo BiH nije donelo jedinstvenu odluku. Proces revizije je pokrenuo Bakir Izetbegović, tadašnji bošnjački član Predsedništva BiH, jer je te 2017. isticao rok za žalbu na ranije odluke Međunarodnog suda u Hagu.

Dodik: Pet milijardi protiv

POSTOJI mogućnost da predstavnici više od pet milijardi ljudi u svetu ne budu uz rezoluciju. Znači, jedna dramatična manjina bi podržala rezoluciju, bez obzira na to što su tu SAD. Ali, "za" neće biti Rusija, Kina i mnoge zemlje - kaže predsednik RS Milorad Dodik.

Naime, još 2007. Međunarodni sud u Hagu je presudio da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici koji su počinile vojne snage Republike Srpske, ali da "snosi odgovornost za nesprečavanje genocida". Bošnjački politički lideri, na čelu sa Izetbegovićem, videli su šansu u novoj reviziji tužbe, pošto je u međuvremenu u Hagu doneta presuda protiv generala Ratka Mladića. Međutim, sud je odbio reviziju tužbe za ratnu odštetu koju je BiH tražila od Srbije.

Kako se približava odluka o rezoluciji o Srebrenici, tako i bošnjački političari sve glasnije pominju ratnu odštetu.

- Bez obzira na epilog glasanja o rezoluciji mi ćemo na sve druge načine i dalje tražiti nadoknadu ratne štete, kao i obnovu revizije presude protiv Srbije - poručuje Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH, koji se sa svojim ambasadrom Zlatkom Lagumdžijom prilično angažovao da se dokument o Srebrenici nađe na Ist Riveru.

Iz Republike Srpske odbacuju bilo kakvu priču o mogućoj reviziji tužbe protiv Srbije, i poručuju da na ovu temu nikad neće biti postignut konsenzus i jedinstvena odluka u institucijama BiH. Predsednik RS Milorad Dodik kaže da se ništa ne može pokrenuti u ime BiH ako za to ne postoji usaglašen stav Predsedništva BiH:

- BiH ne može tražiti ni tužbu, ni bilo kakvu odštetu.

Međutim, Željko Budimir, ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje RS i profesor međunarodnih odnosa, kaže za "Novosti" da postoji realna opasnost od revizije tužbe:

- To je moguće posebno u aktuelnim okolnostima, gde više nema ni traga međunarodnom pravu. Pa, cilj rezolucije nije rešavanje nekakvih problema, kako oni kažu, već otvaranje političkih i pravnih procesa protiv Republike Srpske, Srbije i srpskog naroda. I to je u pozadini rezolucije, kao i otvaranje Pandorine kutije kojom treba da se poništi sav napredak koji se desio između naroda i država Srbije i BiH.

Prema njegovim rečima, kada je reč o formalnim procedurama oko revizije tužbe, to je teško da se desi, ali, kako ističe, ukoliko znamo kako su donošene presude u Haškom tribunalu za genocid i Sudu BiH, onda se jasno vidi da su svi procesi uvezani.

- Na osnovu presuda Haškog tribinala tražila se osnova da bi se donela rezolucija o genociidu u Srebrenici. Pre toga je propao pokušaj u Savetu bezbednosti, pa se sad ide u Generalnu skupštinu. Ne donosi se to zbog moralne satisfakcije, već zbog diskreditacije jednog naroda, u ovom slučaju srpskog. Cilj je izbacivanje srpskog naroda iz političko-istorijske pozicije koju je ostvario Dejtonskim mirovnim sporazumom - pojašnjava Budimir.

On nema sumnje da će nakon rezolucije definitivno početi pravna kažnjavanja srpskog naroda, Srbije i Republike Srpske.

- Budite sigurni da će se dva pravna procesa dešavati nakon rezolucije. Jedan je striktno primenjivanje "Inckovog zakona" kojim će se kažnjavati negiranje genocida u BiH. Nakon toga idu tužbe protiv Srbije. Varamo se ako mislimo da tu postoje racionalni elementi koji treba da govore o suživotu i pomirenju u BiH. 

LAGUMDžIJA SAOPŠTIO DA JE FINALNI TEKST UPUĆEN predsedniku gs UN i stalnim misijama

Uz Srebrenicu dopisali - istorijski događaj
AMBASADOR Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija izjavio je da je "nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, finalni predlog rezolucije o Srebrenici" upućen predsedniku Generalne skupštine UN i svim stalnim misijama u UN.

U odnosu na prvobitnu verziju teksta, koji su "Novosti" prve objavile, nema suštinskih izmena. Ostale su stavke u kojima se traži da 11. jul bude Međunarodni dan sećanja, zločin u Srebrenici se naziva genocidom i traži se kažnjavanje svih koji ga negiraju.
Promena ima u tački dva, koja sada glasi:

- Osuđuje se bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i iskrivljavanja činjenica, te pojave genocida u budućnosti.
Novina je da je ubačeno da je Srebrenica "istorijski događaj", kao i da se sada koristi termin "sprečavanje poricanja i iskrivljavanja činjenica", a u prvoj verziji je pisalo "sprečavanje revizionizma".

Foto AP

Predlog rezolucije, o kojoj bi Generalna skupština trebalo da glasa tokom maja, doveo je do zaoštravanja situacije u BiH, jer je tekst pripremljen bez znanja Republike Srpske i zapravo samo uz saglasnost Bošnjaka. Srbija je povela snažnu diplomatsku ofanzivu, ukazujući na pogubne posledice usvajanja takvog dokumenta. Glavni sponzor rezolucije je Nemačka. S. S. R.

BONUS VIDEO:

SRAMNI AUTOŠOVINIZAM OPOZICIONIH MEDIJA: Ne smeta im kada Srbe treba žigosati kao genocidan narod

Pogledajte više