AMBASADORI DRŽAVA ČLANICA UNIJE USVOJILI DOKUMENT KOJIM SE OPET UCENJUJE BEOGRAD: Pare iz EU kada priznamo Kosovo

M. St.

09. 03. 2024. u 10:00

DA su politički i geostrateški kriterijumi iznad svih ostalih, kako u napretku na evropskom putu, tako i uslovima za pristupanje fondovima EU, ponovo je potvrdila usvojena zajednička pozicija zemalja članica "kluba 27" - sa starim pritiscima upakovanim u nove deklaracije.

Foto: Goran Čvorović

Ukoliko Srbija želi da učestvuje u raspodeli kolača iz Plana rasta za Zapadni Balkan u iznosu od šest milijardi evra, osim poštovanja demokratskih mehanizama, uključujući i slobodne i poštene izbore, preduslov je da započne pregovore sa tzv. Kosovom o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa, ali i da se uskladi sa spoljnom politikom briselske vrhuške.

Ovo su samo neki od ključnih prepreka Srbije na putu ka kasi EU, koje su usvojene u Briselu na nivou ambasadora članica. S obzirom na čvrste "crvene linije" naše zemlje po pitanju neprihvatanja spornih delova sporazuma iz Ohrida, koji podrazumevaju priznavanje nezavisnosti Kosova i prijem lažne države u međunarodne organizacije, pristup novčanoj pomoći EU biće otežan.

- Preduslov za dobijanje sredstava je da zemlje Zapadnog Balkana poštuju demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem i slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, uključujući nezavisno i funkcionalno pravosuđe, kao i osnovna ljudska prava. Neophodan je i konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa ka potpunom sprovođenju svih obaveza, koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu - navodi se u dokumentu.

Planovi reformi, koje će dostavljati zemlje Zapadnog Balkana, treba da sadrže, navodi se u zajedničkom stavu EU, objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom EU. Ili u prevodu, Beograd bi trebalo da obaveštava Brisel o konkretnim koracima koje je preduzeo za uvođenje sankcija Rusiji i distanciranje od Kine.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da se i ovim putem potvrđuje da su geopolitički interesi važniji od onih koji su u odnosu na standardne kriterijume kao što su vladavina prava i demokratske institucije.

- Jasno je da će uslov za Srbiju biti uvođenje sankcija Rusiji, kao i normalizacija odnosa sa Prištinom na bazi Ohridskog sporazuma - navodi Milivojević za "Novosti". - Sve su to politički kriterijumi, kojima se Srbija uslovljava, a koji se ne poklapaju sa našim državnim i nacionalnim interesima. Postoji opasnost da naša zemalja, imajući u vidu naše čvrste pozicije po ovim pitanjima, ostane isključena iz dodele ovih sredstava. Ovo su svakako dodatni pritisci na Srbiju koji ne važe za druge države i održavaju dvostruke poglede EU.

Zajednička pozicija predstavlja "mandat za pregovore" sa Evropskim parlamentom, čije je odobrenje potrebno da bi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru, postao operativan. Evropska komisija, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove, prati ispunjavanje navedenih preduslova pre nego što se sredstva pošalju korisnicima i tokom perioda podrške. Komisija obaveštava Savet EU o ispunjenosti preduslova pre slanja novca.

Dve milijarde evra bespovratno

PLAN rasta za Zapadni Balkan obuhvata finasijsku podršku, od dve milijarde evra bespovratnih grantova i četiri milijarde povoljnih kredita. Evropska komisija je ovaj plan usvojila 8. novembra prošle godine, zajedno sa godišnjim paketom za proširenje. On se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.

Pogledajte više