STEGNITE BEOGRAD DA UVEDE SANKCIJE: Holandija aktivirala drugu kartu iz špila ucena koji je namenjen našoj državi
GOTOVO po pravilu, kada su u pitanju pritisci na Srbiju da se uvedu sankcije Rusiji ili prizna lažna država Kosovo, prednjače vlasti Nemačke i Holandije, uz sufliranje Poljske i baltičkih zemalja. Tako je i ovih dana, kada je nogu povukla šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, poručivši kolegama iz EU da ne nasedaju na trikove Beograda koji nije želeo da potpisuje evropski plan o normalizaciji odnosa sa Prištinom, a odmah za njom i holandski premijer Mark Rute, koji je naglasio da treba pojačati pritisak na Srbiju da se pridruži embargu protiv Moskve.
Foto: Profimedia
Obe poruke dolaze pred današnji samit šefova država i vlada EU, na čijem dnevnom redu će biti i nedavni pregovori Beograda I Prištine u Ohridu. Ovde će prvi čovek diplomatije EU Đuzep Borelj predstaviti rezultate dijaloga, na kojem se predsednik Aleksandar Vučić saglasio da implementira sporazum u delovima koji se odnose na bolji i lakši život građana, ali uz jasno isticanje naših crvenih linija - nema priznanja tzv. Kosova ni stolice za Prištinu u Ujedinjenim nacijama. Naravno, bez stavljanja potpisa, jer tzv. Kosovo nije međunarodno priznata država.
Zalaganje da se diplomatskim putem dođe do dogovora očigledno nije dovoljan napredak za pojedince iz EU, pa se kao i mnogo puta do sada ponovo izvlači adut ukrajinsko-ruskog sukoba i od Beograda traži da se saglasi sa sankcijama Moskvi. Tako je uz konstantni pritisak na predsednika Aleksandra Vučića da stavi svoj potpis na dokument koji su izvorno smislili Nemci i Francuzi, iz špila izvučena i druga "sigurna karta" - sankcije Rusiji, na koju igraju pojedini krugovi u Briselu.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović ističe, za "Novosti", da su još od početka devedesetih, neke zemlje, među kojima je i Nemačka, organizovano podsticale separatizam, a neke su i isporučivale tajnim kanalima oružje Hrvatskoj, muslimanima u Bosni i Hercegovini kao i terorističkoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
- Na primer, Nemačka je dala utočište Bujaru Bukošiju, koji je proglašem preimjerom "Kosova u egzilu". Kada je generalni sekretar UN rekao da ne treba žuriti sa priznavanjem otcepljenih republika Jugoslavije, ministar spoljnih poslova Namačke Ditrih Genšer je rekao: "Žao mi je, ali mi smo to već učinili". Nije suvišno ni podsetiti da je recimo bilo ideja i sporazuma o izbegavanju građanskih ratova, poput Kutiljerovog plana na koje je stavljen potpis, a onda je Zapad naterao Aliju Izetbegovića da povuče svoj paraf i počeo je građanski rat. Takvo mešanje i uticaji su se nastavili i kasnije, sve do toga kad su u junu 1998. godine Sjedinjene Američke Države skinule OVK sa liste terorističkih organizacija i promovisali ih u oslobodilačku. To je konstantno mešanje angloameričkog i germanskog faktora.
Prema rečima našeg sagovornika, oni srpski narod percipiraju kao oslonac Rusije, kao Slovene i pravoslavce koje treba iscepkati i oslabiti i preoblikovati "srpski narod prema zahtevima kolonijalističke politike":
- Holanđani su uvek bili na strani Amerike i Nemačke. Oni su pomorska sila i uvek su poštovali SAD, jer su u tome videli mogućnost za ostvarivanje neke provizije za sebe, da zarade na slabljenju drugih. Iz Holandije su dolazile najpogrdnije ocene o srpskom narodu tokom rata, ponajviše od Hansa van der Bruka.
Jovanović navodi da Srbija treba da ostane čvrsta na svojim pozicijama i da su zemlje Evrope izgubile kompas po pitanju Ukrajine.
HTELI DA VRAĆAJU VIZE
IZ Holandije su do sada nekoliko puta stizale poruke da treba čak preispitati i bezvizni režim sa Srbijom, ukoliko se ne priklonimo EU u uvedemo sankcije Rusiji. Litvansko ministarstvo spoljnih poslova je upozoravalo Beograd da preispita svoj stav. O neusaglašenosti naše spoljne politike sa evropskom, podaci su objavljeni u januaru 2023. u godišnjoj Analizi usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond). U dokumentu se navodi da se, od ukupno 136 deklaracija EU, Srbija u 2022. godini usaglasila sa 65, a nije sa 71 (što je ukupno 47 odsto).