ANALIZA "NOVOSTI": Može li se Kosovo vratiti na Ist River

S.Rovčanin Tomković 13. 02. 2023. u 07:00

ODRŽIVO rešenje za pitanje statusa Kosova i Metohije realno je samo uz dosledno poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i principa povelje Ujedinjenih nacija. Nema rešenja koje je održivo, a koje zadovoljava samo interese manjeg dela planete - Zapada. Pitanje može biti rešeno jedino u SB UN uz konsenzus svih stalnih članica, a međi njima i Rusije i Kine.

Foto Printskrin

Ovo za "Novosti" kaže nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović, a povodom tvrdnji ruskog ambasadora Aleksandra Bocana-Harčenka u intervjuu našem listu da je nemoguće rešiti kosovski problem bez Rusije i Kine, te da misli da je ovu temu potrebno vratiti u SB UN i pod Rezoluciju 1244 koju Zapad pokušava da ukine, uz opaske da je prevaziđena, što nije tačno.

Po oceni Jovanovića, u uslovima globalne nestabilnosti nema elementarnih pretpostavki za stabilno rešavanje pitanja KiM.

- Moćne sile Zapada ne poštuju međunarodno pravo, nikakve dokumente i norme. Bez dogovora u SB UN nema održivog rešenja, nema stabilnosti na Balkanu i u Evropi niti socijalno- ekonomskog napretka. Srbija mora da vodi principijelnu politiku, jer nije sila - istakao je Jovanović. - Srbija mora ostati slobodna i nezavisna zemlja, a to isključuje poniženja i poslušnost prema Zapadu. Mora čuvati svoj kredibilitet, čije je osnovno obeležje miroljubiva politika i poštovanje međunarodnog prava. Na toj poziciji Srbija ima najmanje dve trećine planete uz sebe, one koji ne priznaju jednostranu i ilegalnu nezavisnost Kosova. Srbija ne sme da izneveri ni podršku "malih" zemalja, ni podršku Rusije i Kine. Sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, nisu srpska već antisrpska opcija i to nije jednokratni potez nego sudbinsko pitanje od kojeg zavisi postojanje Srbije kao slobodne evropske države.

OPOMENE ZBOG STAVOVA

NEKADAŠNjA ambasadorka Srbije pri OEBS Branka Latinović, ali i njen kolega Srećko Đukić, smatraju da je Bocan-Harčenko, zbog iznošenja mišljenja o francusko-nemačkom planu zaslužio neku vrstu opomene zemlje domaćina. Sa druge strane, deo analitičara misli da je američki ambasador svojim izjavama u kojima, na primer, Srbiju poredi sa Severnom Korejom i predlaže da uvedemo sankcije Rusiji, prešao granice diplomatskog bontona. Izgleda da ambasadori Rusije i Kine, zapravo, šalju poruke jedni drugima i da se tako potvrđuju teze koje su prisutne neko vreme "da se interesi velikih sila lome preko leđa Srbije".

Naša zemlja se trenutno nalazi pod pritiscima da prihvati francusko-nemački plan koji je nepovoljan po Srbiju i čije odredbe podrazumevaju i članstvo lažne države u međunarodnim organizacijama. Državni vrh odgovorio je non pejperom i izneo stanovište Beograda da priznavanje lažne države i članstvo u UN nije prihvatljivo.

U kosovskim medijima juče je prenet stav profesora na Univerzitetskom fakultetu u Londonu i stručnjaka za jugoistočnu Evropu Erika Gordija da je "francusko-nemački predlog dobra osnova za napredak u pregovorima i da je sličan modelu dve Nemačke, ali da zato nije dugoročno rešenje".

- Sličan je modelu Istočne i Zapadne Nemačke, tako da Srbija i Kosovo ne bi trebalo da priznaju nezavisnost jedna drugoj, već da se dogovore da ne napadaju jedna drugu. Ovo nije dugoročno rešenje, nije bilo ni za Nemačku, ali je svakako bolje od periodičnih eskalacija - rekao je Gordi i dodao da nije veliki optimista da će zemlje Zapadnog Balkana postati deo Evropske unije, već je realnije da imaju blizak odnos sa EU.

REZOLUCIJA ZVANIČAN DOKUMENT

REZOLUCIJA 1244, koja tretira Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije, doneta je pre gotovo 24 godine (u junu 1999.) Na nju su potpis stavile članice SB UN. Na sednicama i drugim sastancima u okviru "svetske kuće", pominjana je više od 130 puta. I pored toga, zapadne sile uporno pokušavaju da je obesmisle. Međutim, ona je zvanični međunarodni dokument i njeno ukidanje nije moguće.   

Bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić istakao je da se ne bi iznenadio da brzo dođe do potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine na bazi francusko-nemačkog plana kao okvirnog sporazuma.

- Ovo što treba da se potpiše nije ni priznavanje Kosova, ni njegovo puštanje u UN. To je regulisanje mirnog procesa, otvaranje granica sa KiM, relaksacija odnosa, što je u interesu i Srba na Kosovu i Srbije - rekao je Đukić za Tanjug i dodao da je sukob u Ukrajini ubrzao rešavanje kosovskog problema. - Zapad ne može tolerisati u svom dvorištu toliko žarišta. A Zapadni Balkan to objektivno jeste. Tek je ugašeno žarište u Severnoj Makedoniji, ali ostalo je na KiM, BiH je takva kakva jeste, Crna Gora je u procesu previranja.

Pogledajte više