PODRŽALI ČLANSTVO LAŽNE DRŽAVE U UNIJI: Zapad potpuno otvorio karte kada je reč o odnosu prema našoj zemlji

Ovi zahtevi "provučeni" su kroz amandmane socijaldemokrata koji su usvojeni uz Godišnji izveštaj o implementaciji zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, izvestioca Dejvida Mekalistera. Evropska narodna partija (EPP) zatražila je da se o njima odvojeno glasa.

U usvojenim amandmanima osuđuje se niz "eskalatornih poteza" Srbije i aktera podržanih od strane Srbije, koji uključuju "nelegitimne blokade, nasilne napade i pretnju vojnom akcijom". Dodaje se da je nezavisnost tzv. "Kosova" nepovratna, a ponavlja se i poziv državama članicama EU, koje to do sada nisu učinile, da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Inače, Mekalisterov izveštaj usvojen je sa 407 glasova za, 92 protiv i 142 uzdržana. U tekstu se, između ostalog, žali zbog niskog usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, posebno u pogledu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine. Našoj zemlji je opet "zaprećeno" zastojem u integracijama, odnosno traži se da dalja pregovaračka poglavlja budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju posvećenost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa politikom EU. Drugim rečima, Beogradu je još jednom otvoreno poručeno: nećete napraviti ni korak ka EU ukoliko se ne priključite sankcijama protiv Moskve.

Rezoluciju EP, šef diplomatije Ivica Dačić ocenio je kao još jedan primer ogromnog licemerja:

- EP zamera Srbiji na neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU, a ne pominje da Kosovo ne želi da sprovodi Briselski sporazum koji je potpisan pod pokroviteljstvom EU. Zar Briselski sporazum i Zajednica srpskih opština nisu osnovni element evropske spoljne politike? Isto tako, priča se o teritorijalnom integritetu Ukrajine, a poziva se na narušavanje teritorijalnog integriteta Srbije. Pre "deljenja lekcija" Srbiji, EP bi trebalo da se usaglasi sa osnovnim principima međunarodnog prava o zaštiti teritorijalnog integriteta svih država na svetu osim ako ne misli da Srbija nema pravo na međunarodno pravo.

Prof. dr Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije, kaže za "Novosti" da je vladavina prava bila glavna kočnica i ranije u otvaranju klastera i da je uvođenje sankcija Rusiji samo još jedan argument:

- Što se tiče principijalne usklađenosti, mi se jesmo uskladili, ali nismo uveli sankcije, a od nas se traži da se to praktično uradi. Rezolucija EP nema obavezujuću snagu, ali ima moralnu težinu i održava ambijent i činjenicu da će se u narednom periodu nastaviti zaoštreni odnosi između Zapada i Rusije. Pitanje je kakve su posledice našeg stava, ne možemo da napredujemo u procesu evropskih integracija. A osim toga, još važnije je da li će biti tihih sankcija, smanjivanja investicija, zapadnih ulaganja...

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže, za "Novosti", da ni ova rezolucija nije ništa drugačije od onoga što evroposlanici od početka ruske agresije na Ukrajinu očekuju od Srbije.

- U jednom delu se konstatuje da Srbija ima nizak procenat usklađenosti. Teško je očekivati da bi Srbija mogla da napreduje u pristupnom procesu EU bez harmonizacije svoje spoljne politike sa evropskom. To se najbolje videlo prošle godine koja je završena bez otvaranja novih klastera. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće za ostale institucije EU, ali izražavaju politički stav većine poslanika u parlamentu i treba ih ozbiljno primiti k znanju.

Osim "neposlušnih" država, tema u EP bio i komesar za proširenje Oliver Varhelji. U tekstu je izražena i zabrinutost zbog njegovog rada i navodi se "da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji". Zato se apeluje na EK da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li "postupanje i politika koju zagovara Varhelji predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obaveza".