TUKLI SRBE KUNDACIMA I METALNIM ŠIPKAMA

Piše: Dr Bojan Đokić

30. 12. 2022. u 18:00

PRILIKOM odmeravanja kazne, prvostepeni sud je zaključio da Nasim Haradinaj prethodno „nije osuđivan za ista ili istovrsna krivična dela“ te da u tom pogledu ne postoji otežavajuća okolnost. Iz tog razloga je bitno da se javnost upozna sa njegovom biografijom i delovima prećutanih biografskih podataka.

Ramuš Haradinaj u OVK uniformi

Rođen 21. maja 1963. godine u selu Glođane kod Dečana. Osnovnu školu završio je u selu Gramočelj, a srednju školu u Dečanima. Kako je Nasim sam naveo tokom svedočenja pred Specijalizovanim većima, potiče iz buntovničke porodice. Njegova familija je bila u stalnom sukobu sa vlastima.  Političkim aktivizmom protiv „jugoslovenske okupacije“ bavio se od rane mladosti. Prvi antijugoslovenski slogan napisao je oktobra 1978. godine na policijskoj stanici u Dečanima. Nasim je bio član omladinske političke grupe „Orao“, a koju  je  predvodio njegov otac. Jusuf Gervala, jedan od osnivača Nacionalnog pokreta za oslobođenje Kosova, koji je ubijen 1982. godine u Nemačkoj, bio je jedan od šestorice saradnika njegovog oca. Jusuf je bio otac Doniki Gervali Švarc, sadašnje ministarke spoljnih poslova i dijaspore u Vladi Kosova, a koja je i jedan od zamenika premijera Aljbina Kurtija.

NASIM Haradinaj je 1. aprila 1981. godine uhapšen zajedno sa svojim ocem i maloletnom sestrom tokom velikih nereda na Kosovu i Metohiji. Njegova sestra je ubrzo posle hapšenja oslobođena iz pritvora, a on i otac su poslati na suđenje. Njegov otac je pred kosovskim sudovima bio osuđen na kaznu zatvora od 15 godina, a Nasim na pet. Kaznu je odslužio u zatvorima u Leskovcu i Nišu. Posle odsluženja kazne, sa verenicom je 1985. godine pobegao u Narodnu Socijalističku Republiku Albaniju, ali su posle tri nedelje deportovani u Jugoslaviju. Proveo je neko vreme u zatvoru, a onda se iste godine oženio.
U Švedsku je ilegalno otišao 1990. godine, gde se odranije nalazio njegov brat. U Švedskoj je dobio politički azil, a četiri godine kasnije i državljanstvo. U Švedskoj je prvo radio kao prevodilac u centru za migrante, a vremenom je postao prevodilac na sudu i u policiji. Srpski jezik je naučio tokom služenja kazne u zatvorima u Republici Srbiji, pa je u Švedskoj bio sertifikovani prevodilac na dva jezika: srpsko-hrvatski i albanski. Tokom svog svedočenja u Specijalizovanim većima, tvrdio je da ni u Švedskoj nije prestajao sa radom na oslobođenju Kosova. Na Kosovo i Metohiju vratio se 1998. godine kao pripadnik OVK. Prema sopstvenom svedočenju, bio je komandant jedinice koja je bila nadležna za sela Ereč, Babaloć i Prilep. Njegov brat od strica je Ramuš Haradinaj, bivši komandant Operativne zone „Dukađini“.

TOKOM oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji, Nasim je bio ranjen u borbi sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Vojske Jugoslavije, pa je posle ukazivanja prve pomoći prebačen u Republiku Albaniju na lečenje. Nakon toga se vratio na Kosovo i Metohiju i borio se kao pripadnik OVK. Nakon završetka oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji, svoj rad je nastavio u Kosovskom zaštitnom korpusu, koji je formiran posle rasformiranja OVK. Postao je 2017. godine zamenik Hisnija Gucatija, predsednika Udruženja ratnih veterana OVK.
Naime, ime Nasima Haradinaja pominje se na više mesta u presudama Haškog tribunala kojim je Ramuš Haradinaj oslobođen odgovornosti za zločine izvršene tokom 1998. godine. Njegovo ime se pominje u slučaju pritvaranja Mijata i Dragoslava Stojanovića i Veselina Stijovića, a koji su 18. aprila 1998. godine bili žrtve pripadnika OVK. Naime, oni su bili fizički i psihički maltretirani od pripadnika OVK u selu Glođane.Vređani su na nacionalnoj osnovi, a pripadnici OVK su im, uz batinanje, ponavljali da „Kosovo pripada Albancima“ . Potom su odvedeni u kuću oca Nasima Haradinaja, a za koju je Veselin posvedočio da su je pripadnici OVK zvali Štab. Prema Mijatovom svedočenju, drugi pripadnici OVK su se Nasimu obraćali kao starešini. Tokom ispitivanja u kući oca Nasima Haradinaja, pripadnici OVK su ih tukli kundacima pušaka, palicama i metalnim šipkama. Među njima i Nasim Haradinaj.

PRITVORENICI, tokom ispitivanja su bili vređani i optuživani za razne stvari, pri čemu je pominjano njihovo srpsko poreklo. Premlaćivanje se nastavilo i posle završetka ispitivanja. U nekom trenutku, Nasim Haradinaj ih je obavestio da će biti oslobođeni. Odveo ih je do kuće Stojanovića, gde su pripadnici OVK izvršili pretres. Kada nisu pronašli oružje, vezane i sa povezima preko očiju, odveli su ih u selo Babaloć, gde im je ukazana prva pomoć. Odmah posle njihovog oslobađanja, Dragoslav je završio u bolnici u Peći, a potom je poslat u Prištinu na operaciju. Kao posledice prebijanja imao je rasprsnut želudac, slezinu i duodenum.
Takođe, prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije od 4. juna 1998. godine, a koji se nalazio među dokazima koji su podneti na suđenju Ramušu Haradinaju, u kući Nasima Haradinaja u selu Glođane postojao je sud časti koji je po kratkom postupku sudio „srpskim špijunima“. Prema izveštaju, kazne streljana su u ovoj kući izrečene i dvojici otetih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Radetu Popadiću i Nikoli Jovanoviću. Sud je utvrdio da su posmrtni ostaci Popadića pronađeni kod kanala u Radonjićkom jezeru. Nikola Jovanović se još vodi kao lice nestalo tokom oružanog sukoba. n

Pogledajte više