DRECUN O NOVOM BRITANSKOM IZASLANIKU: Pič će biti kreator hibridnih aktivnosti na stetu Srbije

Novosti online 03. 12. 2021. u 16:44

IMENOVANjEM glavnog maršala ratnog vazduhoplovstva Velike Britanije Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan, Velika Britanija želi da utiče na unutrašnje procese u Srbiji kako bi oslabila našu poziciju i na međunarodnom planu i u pregovorima sa Prištinom.

Foto: printskrin jutjub

To je ocenio predsednik skupštinskog odobra za KiM Milovan Drecun za tv Tanjug, navodeći da je Pič "stručnjak za hirbridne aktivnosti".

-Mislim da će on biti koordinator i kreator mnogih hibridnih aktivnosti koje će se izvoditi na štetu interesa Srbije i srpskog naroda i Republike Srpske, rekao je Drecun.

Naveo je da Velika Britanija želi da se snažnije pozicionira na Balkanu i dodao da imenovanje Piča, između ostalog, pokazuje da im cilj nije stabilizacija prilika.

Drecun je rekao da Priština jednostranim potezima izaziva tenzije i onemogućava nastavak i napredak dijaloga sa Beogradom.

-Tenzije se stvaraju zato što Priština neće da razgovara i probleme rešava pregovorima već želi da ih rešava jednostranim nasilnim akcijama i čak prevarama, rekao je Drecun.

Ko je ser Stjuart Pič

Britanski premijer Boris Džonson imenovao je za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan ser Stjuarta Piča, donedavnog šefa Vojnog komiteta NATO-a, „teškaša“ zavidne biografije i s velikim iskustvom u različitim delovima sveta, uključujući Kosovo, gde je 2000. bio komandant NATO vazduhoplovnih snaga.

Prema saopštenju britanske vlade, Zapadni Balkan se „suočava sa najvećom pretnjom po svoju stabilnost i bezbednost u poslednje dve decenije“. U odluci o imenovanju specijalnog izaslanika britanski premijer je naveo da je „Ujedinjeno Kraljevstvo duboko posvećeno evropskoj bezbednosti“, a da će „veliko iskustvo i stručnost ser Stjuarta ojačati međunarodne napore da se zaštiti mir i promovišu evroatlantske integracije u ovom ključnom regionu“.

Foto US Military

Ser Stjuart Pič

Ser Stjuart Pič je ranije ove godine podneo ostavku na mesto predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a, na kojem je bio od 2018. godine, a prethodno je bio načelnik Štaba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Prema rečima istoričara, prof. dr Aleksandra Rastovića, ovo imenovanje ne sluti na dobro, s obzirom na to da se, kako kaže, radi o ličnosti sa zavidnom biografijom, nekome ko je pored toga što ima izuzetno obrazovanje, takođe i — vojnik.

-On je prošao sve etape, od običnog pilota do maršala britanskog RAF-a i zauzimao je najvažnije i najodgovornije pozicije u britanskom vojnom establišmentu, uključujući, ako se ne varam, mesto načelnika Generalštaba. Ono što je takođe simptomatično je da je zauzimao najviše pozicije u okviru NATO pakta, od komandanta vazduhoplovnih NATO snaga za Kosovo početkom dvehiljaditih godina, pa do predsednika tog vrlo značajnog vojnog komiteta u NATO paktu. Dakle, radi se o jednoj kompleksnoj ličnosti koja je vrlo involvirana na prostor Balkana, a s obzirom na to da je studirao i istoriju i geografiju, očigledno vrlo dobro poznaje ovdašnje prilike“, kaže Rastović.

Postavljanje čoveka ovakvog kalibra za specijalnog izaslanika za našeg sagovornika nije iznenađenje.

-Od kraja 18. i početka 19. veka Velika Britanija je, kao tada najveća imperijalna sila, bila i te kako zainteresovana za prostor Balkanskog poluostrva, a ta zainteresovanost se proteže sve do današnjih dana i ovim imenovanjem specijalnog izaslanika. Dakle, ovo je nešto naizgled novo, ali u suštini je stara politika te zainteresovanosti, a ono što me posebno brine je da se iza svega krije ključni princip britanske spoljne politike prema Balkanu — ta rezervisanost prema ruskom uticaju na Balkanskom poluostrvu ili čak otvorena rusofobija, koja se kroz istoriju vrlo intenzivno reflektovala u balkanskom segmentu britanske politike, ukazuje Rastović.

Tanjug/rs.sputniknews.com

Pogledajte više