PRITISCI NA VUČIĆA KAO BES NEMOĆNIH: Autorski tekst predsednika Skupštine Ivice Dačića za “Novosti”

Kao po zakonima fizike, gde akcija izaziva reakciju, svaki uspeh Srbije i rast njenog i ugleda predsednika Vučića, izaziva reakciju onih koji sa tim ne mogu da se pomire. Što veći uspesi i što veći rast ugleda naše zemlje i našeg predsednika, to je jači odgovor svih onih kojima smeta takva Srbija.

U poslednje vreme ima ih mnogo, kako u Srbiji, tako i u regionu i svetu. Pritisak je svakodnevni, bes ovih nemoćnih ljudi je sve žešći. To je samo po sebi jasan znak da je naša zemlja na dobrom putu i da njom upravlja državnik sa čistom vizijom moderne i jake Srbije. Pritisci nisu sami po sebi nešto sa čime Srbija i predsednik Vučić ne mogu da se nose, oni su sastavni deo jednog ogromnog posla podizanja Srbije u svakom pogledu, i ekonomskom, političkom, bezbednosnom, kulturnom. Ali to nam ne daje pravo da ih ostavimo po strani i da ih ne razotkrivamo kao orkestriranu kampanju laži, provokacija i golog političkog i finansijskog interesa. Upravo tome su predsednik Srbije i naša zemlja naročito izloženi u poslednje vreme.

Šta je pozadina stalnih pokušaja kriminalizacije predsednika Vučića, njegovih najbližih saradnika, pa čak i njegove porodice? Kad god se u Srbiji otvori nova fabrika, most ili deonica auto-puta, a to se dešava svakog dana, na to sledi reakcija frustrirane opozicije i medija pod njenom kontrolom u vidu napada na predsednika i lansiranja nekakve afere. Kada najuglednije svetske institucije objave procene o visokom rastu BDP u Srbiji, jednom od najvećih u Evropi, to je opet signal bezidejnoj opoziciji da krene u akciju laži i satanizovanja predsednika i države. Kada jedna za drugom pod udar zakona padaju najopasnije kriminalne grupe i najbrutalnije ubice i narko dileri, istog trenutka se u političko-medijskom sistemu Dragana Đilasa, njegovih saradnika i zaposlenih, lansiraju napadi na predsednika Vučića, čak i na njegovu porodicu. Kada predsednik Vučić s punim pravom žali što pravosuđe nekada nije efikasnije u procesuiranju najtežih kriminalnih slučajeva, javlja se ova grupacija sa optužbama da se meša u rad pravosuđa i u isto vreme lansira nove laži i napade.

Ovakve stvari nisu tek obična politička borba. Nema tu nikakve borbe, jer snaga koja dolazi od poverenja građana je nedvosmisleno na strani predsednika i njegove politike. Ovde je reč o kukavičkom hvatanju koraka sa pritiscima koji na Srbiju i predsednika Vučića dolaze iz inostranstva, a sve u želji da se na tom talasu ostvari makar mali politički rezultat.

Da li je slučajno da se u propagandnim kuhinjama opozicije u Srbiji štancuju izmišljene afere i kriminalizuje državni vrh, u istom trenutku kada do zuba naoružani specijalci na Kosovu nasrću na Srbe na severu i danima ostaju u njihovim sredinama bez ikakvog povoda i dozvole? Zašto u isto vreme kada predsednik Vučić vodi najteže razgovore sa međunarodnim faktorima, kako bi zaštitio kosovske Srbe od agresije Kurtijevih specijalaca, Đilas, Marinika Tepić i mediji koje oni kontrolišu pojačavaju svoju kampanju laži? Zašto su njihovi potezi uvek sinhronizovani sa sličnim pritiscima punim falsifikata koji dolaze iz regiona ili iz sveta?

Umesto da osude kao čiste falsifikate to što na račun Srbije iznosi Danijel Server, na primer njegovu sramnu tezu da su su svi proterani Srbi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova, u stvari samo "migrirali", oni ne samo da se raduju takvim lažima, već ih i podupiru svojim paralelnim napadima na Srbiju i njenog predsednika. Nikada nismo, a nećemo ni čuti, da Đilas, Tepićeva, ili neko od njihovih medija osudi istog Servera kada se skandalizuje time što Srbija raspoređuje svoju Vojsku u centralnoj Srbiji, a u isto vreme ga ne brine brutalno kršenje svih međunarodnih sporazuma od strane Kurtija, a naročito Briselskog sporazuma koji garantuje EU? Šta treba da se desi, kakav napad i falsifikat uperen protiv Srbije, da bi neko od njih to osudio, kao napad i na njihovu zemlju? Ili je, možda, svaka takva laž za njih dobrodošla, jer računaju da će samo pojačati pritisak na predsednika Vučića i tako odvlačiti njegovu energiju sa rešavanja najvažnijih pitanja za Srbiju i naše građane.

Od te računice neće biti ništa. Neće im u tome pomoći ni Server, ni hrvatski mediji koji osim napada na Vučića nemaju drugu temu, ni političari iz Sarajeva koji svom narodu nemaju šta drugo da kažu osim da satanizuju predsednika Srbije. Ko god gradi svoju politiku na kampanjama laži i falsifikata o svojoj sopstvenoj zemlji, radi najpodliju stvar i nikada neće dobiti ništa osim prezira svog naroda, ali i onih kojima se dodvoravaju.

Srbija uživa ogromno poštovanje u svetu i ono nije palo s neba i došlo preko noći. To poštovanje je rezultat pre svega ogromnog ekonomskog napretka naše zemlje, i dosledne i čvrste borbe za naše vitalne nacionalne i državne interese. To je politika predsednika Vučića zbog koje nisu svi u svetu srećni, ali umeju da je poštuju i da to javno kažu. Ima nesrećnih i u Srbiji kada od najuticajnijih evropskih političara, poput kancelarke Angele Merkel i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, stižu samo reči hvale za put kojim Srbija ide. Oni su nesrećni i kada predsednik Vučić uspe da odoli neviđenim pritiscima i izdejstvuje prekid nasilja Prištine nad Srbima na Kosovu i Metohiji, i vrati ih na poštovanje onoga što su potpisali i što je garantovala EU. Nesrećni su i kada inicijativa predsednika Vučića "Otvoreni Balkan" dobija sve veću podršku i iz Vašingtona i Berlina, kao pravi put za otvaranje i povezivanje u regionu. Zajedno sa sebi sličnim iz regiona i sveta, nesrećni su svakog dana zbog svakog uspeha Srbije i žale za onom nekadašnjom Srbijom u kojoj su bili vlast, žale za Srbijom koja je bila slaba, nebezbedna i unižena, bez ikakvog poštovanja u svetu. Takva Srbija je prošlost i nikada se neće vratiti, šta god pokušavali zajedno sa svojim nesrećnim partnerima izvan nje.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU