NEĆE MOĆI: Panika na ostrvu lepih i bogatih

Njegova varoš Kampen je jedno od najskupljih mesta za život u Nemačkoj, a odlikuju ga luksuzne radnje, vrhunski restorani sa Mišlenovim zvezdicama i raskošne vile sa tradicionalnim krovovima od trske.

Ostrvo se diči takvim elitizmom da je "Dojče vele" pre nekoliko godina pisao o "panici" koja je zahvatila Zilt zbog "opasnosti" da ga preplave "horde siromašnih" usled jeftinih uslova za putovanje koje je tada, zbog energetske krize što je bila zahvatila ovu zemlju, uvela nemačka vlada. Tada se strahovalo da će "Ostrvo lepih i bogatih" - to je naslov dokumentarnog filma iz sedamdesetih godina o ovom mondenskom letovalištu - okupirati oni koji konzumiraju pivo i kobasice, umesto onih što sebi mogu da priušte šampanjac i jastoge.

Godine su prošle od tada, a strahovanja o "dolasku varvara" nisu se ostvarila, ali je ovih dana druga vrsta panike zahvatila ovo ostrvo - prvog dana juna na šetalištu nadomak popularnog Rekreativnog centra "Zilter vele" u mestu Vesterland srušila se nadstrešnica duga 40 metara sa jednog poslovno-stambenog kompleksa. U nesreći, kako je pisao "Bild", "pukom srećom niko nije poginuo". "Jon Makentun imao je anđela čuvara, jer je napustio objekt u okviru zgrade, kako kaže, samo delić sekunde pre obrušavanja nadstrešnice", dodao je nemački list. Policija je pokrenula istragu i zaključila da je do pada došlo usled strukturnih nedostataka i oronulih veza nadstrešnice sa zgradom u koje je prodrla kišnica. Inače, zgrada je renovirana pre oko godinu dana.

Osim činjenice da "pukom srećom" nije bilo 16 žrtava, situacija je skoro ista kao ona sa Železničkom stanicom u Novom Sadu. Velika razlika je međutim, što se niko na Ziltu nije okupio da traži ostavku vlasti i nasrtao na gradsku kuću. Nije bilo ni traktora koji su vukli cisterne sa fekalijama. Nisu se pojavile ni uvredljive poruke u javnosti i na društvenim mrežama na račun kancelara Fridriha Merca, iako mu popularnost u narodu i nije takva da bi se njome mogao pohvaliti. Jedan od razloga je verovatno u tome što luksemburški mediji u Nemačkoj - Radio-televizija Luksemburg (RTL), na primer - ne vode svakodnevnu kampanju protiv države. Drugi bi mogao biti i taj što se niko nije setio da im iz Hrvatske donese "blokadnu kuharicu". Treći je, valjda, što tamo nema profesora na Filozofskom fakultetu koji tvrde da nemačka dečica koja se igraju u parku samo čekaju da ponove zločine koje su počinili njihovi preci.

Merca sada niko ne naziva homoseksualcem, Poljakom ili žvalavim. Krvave ruke da ne pominjemo, iako su o dugoj tradiciji krvavih ruku nemačkih vlasti napisani tomovi. Od klanice koju su u više navrata napravili u čitavoj Evropi, preko učešća u bombardovanju Srbije 1999. godine i prvih kuršuma od Drugog svetskog rata ispaljenih u Prizrenu 13. juna 1999, te ubijanja svatova po Avganistanu do njihove sramotne uloge u ratu u Ukrajini i pokolju u Pojasu Gaze.

Zašto nema raširene upotrebe ovakvih reči na račun kancelara? Razlog za to je u vesti koja se, ironije li, pojavila u istom danu kao i ova o padu nadstrešnice pod naslovom "Nemački sudovi izrekli visoke kazne za uvrede na račun Merca na društvenim mrežama". Na sreću, ne radi se o klik-bejt naslovu i ne moram preciznije da objašnjavam njenu sadržinu. Sve je tu.

Sličnost u vezi sa nadstrešnicama u Srbiji i Nemačkoj je, rekoh već, jasna. Nesreće se, nažalost, dešavaju svuda i praktično ih je nemoguće sprečiti. Razlika u javnom govoru je još jasnija - u Nemačkoj se vređanje kancelara, odnosno vlasti strogo kažnjavaju, u Srbiji ne. I u tome smo, rekao bih, u prednosti u odnosu na ključnu državu Evropske unije. Ne mislim da strogim zakonskim kaznama treba sprečavati vređanje nosilaca najviših državnih funkcija. Mislim da to treba uraditi vraćanjem osnovne kulture u javni život, da se politički protivnici ne vređaju ne zbog straha od kazne, nego zbog toga što postoji svest o tome koliko je to nedostojno. Nedostojno je svih nas i nedostojno je naše države.