NEĆE MOĆI: Balkanski špijuni

Čitam obimni istraživački tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN) o tome kako su sveobuhvatnom istraživačkom akcijom identifikovali i locirali u Moskvi "odbeglog navodnog vođu srpske grupe koja je incidentima pokušala da podstakne mržnju i društvene tenzije u Parizu i Berlinu po nalogu Kremlja" - srpskog državljanina Momčila Gajića zvanog Pop. "Desetine vernika stajale su u tišini u hramu Srpske pravoslavne crkve u centru Moskve tokom liturgije za Svetog Savu, 27. januara 2026. godine. Među njima je stajao i 29-godišnji srpski begunac, okrivljen da je vođa grupe špijuna, Momčilo Gajić, zvani Pop", piše ova grupa nešpijuna koja je očigledno imala svog agenta, pardon, istraživačkog novinara, u isto vreme u istoj crkvi.

Kako bi, inače, znali da su stajali u tišini? Ne preko fotografije koju su preuzeli sa portala Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi. Na njoj se, uostalom, "ne vidi" tišina, jer vladika Stefan očito čita molitvu. Da bi tako nešto saznali, morali su nekog da žrtvuju i pošalju na liturgiju, kao što se Ilija Čvorović žrtvovao i otišao u operu da bi uhvatio Petra Jakovljevića i njegovu bandu. Ali, da li su i oni to zaista "istrpeli zbog razbojnika", ili se radi samo o dramatizaciji i maštanju? Verovatno, jer da su ikada bili na liturgiji, znali bi da su trenuci tišine tu veoma retki, gotovo nepostojeći, jer se, da parafraziram Čvorovića, "oni iz oltara deru non-stop". Pri tome, objavljena fotografija nije sa liturgije nego sa osvećivanja slavskog kolača.

Ali, druga stvar mi je ovde zanimljiva. Nije mi neverovatno da je Momčilo Gajić ruski "špijun". Nije mi neverovatno ni da redovno odlazi u crkvu i da je povezan sa SPC (što je, takođe, valjda greh), jer su "kolege" to bogato dokumentovale. Meni je ovde interesantan momenat iz naslova s ruganjem svrake vrani. Oni koji su otvoreno (što je pohvalno i što ih razlikuje od mnogih drugih, sličnih) na svom sajtu naveli da ih finansiraju strane ambasade i fondovi, uključujući i NED, osnovan kako bi se "legalizovalo" delovanje američke Centralne obaveštajne agencije poznatije po skraćenici CIA, ili USAID, čija je svrha gotovo identična NED-ovoj, zgražavaju se zbog toga što je neko "navodno" "primao novac koji je obezbeđivala obaveštajna služba Ruske Federacije"?

Šta su to, prema navodima BIRN, radili pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata Gajić et alia? Išli po Parizu i Berlinu i stavljali svinjske glave ispred džamija, lepili nalepnice provokativnog sadržaja i prosipali zelenu farbu. Greh je, valjda, što do Pariza i Berlina nisu išli pešice ili biciklom, što su skrnavili džamije, a ne prostorije Srpske napredne stranke, što je farba koju su prosipali zelena, a ne crvena... ukratko, što su pokušavali da "incidentima podstiču mržnju i društvene tenzije" u Francuskoj i Nemačkoj, a ne u Srbiji, i što su to radili plaćeni novcem ruske službe, a ne NED, USAID ili britanske ambasade.

Da se razumemo, to što se Gajiću stavlja na teret nije bezazleno i ne kažem da ga treba amnestirati. Samo pitam u čemu je razlika između njega, njegove grupe i onoga što su oni radili sa grupom, takođe "odbegle", Mile Pajić, osim u izvoru finansiranja, odnosno u tome čiji se interes sprovodi inkriminisanim akcijama?

Kažu u BIRN-u da njihov rad "finansiraju međunarodne institucije i fondacije, koje nemaju uticaj na njihovu medijsku produkciju". Ako je tako, zašto je BIRN uložio ogromne napore da identifikuje i locira Gajića, a nikakve napore ne ulaže, ili makar do sada nije, da locira Milu Pajić et alia. Tu im je pola posla već urađeno - identifikovani su. A ne bi morali ni u crkvu da idu. Verovatno ni u operu. Jesu li oni manje važni? Krivična dela za koja se optužuju su manja od Gajićevih?

Ako, na primer, britanska ambasada nema uticaja na njihov rad, zašto se ne pozabave pozadinom odlaska britanskih diplomata u Aranđelovac u jeku predizborne kampanje? Ko zna šta bi tu moglo da se identifikuje, locira i otkrije. Možda ništa, a možda i svašta. I to bez mučnog odlaska na liturgiju.