NEĆE MOĆI: Ima li u Splitu ustaša?

Dugo, gotovo nedelju dana, mislio sam da je priča kolumniste lista "Danas" Bratislava Brace Markovića o tome kako je u obdaništu, kao "pripadnik starije grupe", glavnog urednika ovog lista Dragoljuba Dražu Petrovića "branio od napada neistomišljenika jer je nosio bradu, a u to vreme nije nikako bilo poželjno da se zoveš Draža i nosiš bradu", najveća glupost koja se u ovim novinama može pročitati, a onda me je ovaj ugledni dnevni list demantovao. Zaista, ovaj dnevnik je rekorder u obaranju sopstvenih rekorda pa se "dugo" može odnositi i na samo nedelju dana, kada su "Danas" i glupost u pitanju. Doduše, mogućnost da je Draža Petrović u obdaništu "nosio bradu" objasnila bi neke stvari.

Pitanje je samo da li je Draža Petrović bio toliko napredan u odnosu na svoje vršnjake, pa je u pubertet ušao negde u trećoj godini života, ili se zadržao u obdaništu sve dok mu nije porasla brada, pa je direktno odatle prešao u novinarstvo. Nema, međutim, dileme da je iz obdaništa (mlađe grupe) zadržao ne samo bradu nego i smisao za humor kojim je zarazio i celu redakciju.

Ali šta to može s trona da obori ovu rekordnu glupost? Redakcijski komentar pod naslovom "Režim protiv porodice Đinović". Osnovano sumnjam da ga nije pisala Snežana Čongradin. Ne zato što mislim da ova novinarka nema kapacitet za tako nešto nego zato što njen stil podrazumeva znatno više ogrešenja o pravopis i znatno manje smisla u rečenici. A i ne pominju se srpski ratni zločini. Sumnjam i da je Draža jer nije u stihu na nivou mlađe grupe iz obdaništa.

Tekst je posvećen slučaju Vukašina Đinovića, kojem, kako se tvrdi, "kobre" nisu dozvolile da sa majkom uživa u koncertu violiniste Zoltana Mage u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. To je onaj "mladi genijalac" koji misli da "jedino obrazovani mogu da unište režim". Ne želim da nagađam o verodostojnosti ove priče, niti da li mu ulazak na koncert nije dozvoljen jer se prethodni put pred Pozorištem pojavio onomad kada su njegovi saborci napadali, vređali i ponižavali crkvene velikodostojnike i druge obrazovane ljude koji ne ruše režim prilikom svečanosti povodom 200 godina Matice srpske. Ako "Danas" piše istinu, onda je sigurno bio tu, jer "nema protesta na kom ga nisu videli".

Inspirisala me je paralela koju komentator ovog lista pravi: "Povućemo (možda je, ipak, Čongradinova, prim. F. R.) nepopularnu paralelu. Zamislimo koncert Stefana Milenkovića u Splitu u organizaciji Samostalne demokratske srpske stranke i specijalnu jedinicu hrvatske policije kako izbacuje najodlikovanijeg hrvatskog studenta i njegovu majku, jer se ne sviđaju organizatorima (glasan smeh). Jasno, glupost, tamo studenti nisu teroristi i ustaše." Ako već povlačimo paralele sa Splitom, trebalo bi praviti smislene paralele. Za početak, koncert nekoga, bilo koga ko bi nosio srpski predznak u tom gradu je teško i "zamisliti", kamoli uspešno sprovesti.

Pre svega tri meseca, baš u Splitu je baš Samostalna demokratska srpska stranka preko svog kulturnog društva "Prosvjeta" pokušala da organizuje "Dane srpske kulture" i u tome su ih sprečili baš ljudi koji bi se mogli nazvati "teroristima i ustašama" (ovo "mogli nazvati" se odnosi samo na teroriste, ustašama se sami, s ponosom, nazivaju). Ovakvih incidenata je diljem Hrvatske, ne samo u Splitu, bilo pregršt poslednjih godina. Izuzetak koji potvrđuje pravilo može biti Aleksandra Prijović, ali ne i Momčilo Bajagić Bajaga. Tamo, makar kada su Dani srpske kulture u pitanju, ni policija ne može da spreči takve "teroriste i ustaše" da upadnu na događaj i naprave incident.

Druga je stvar što tamošnji "organizatori", makar kada su Srbi u pitanju, i nemaju pravo, niti smeju da kažu da im se takvi elementi ne sviđaju. Da li je među tim ljudima, koji su, obučeni u crno, upali na Dane srpske kulture, bilo studenata? Sigurno ih je bilo u procentu makar sličnom u kojem su studenti bili deo rulje koja je napadala Maticu srpsku. Da li su svi studenti u Splitu "teroristi i ustaše"? Ne, ali to jesu svi koji su tada tamo bili. Baš kao što to jesu i oni koji su napadali mitropolita Joanikija i druge prilikom svečanosti Matice srpske. Svidelo se to nama, ili ne.

Treća stvar je što u svakoj državi koja drži do sebe elementi koji učestvuju u nasilnim akcijama protiv države (što blokada svečanosti Matice srpske svakako jeste) i koji se sukobljavaju sa policijom (što je ovaj "mladi genijalac" svakako ranije učinio) ne bi bili pušteni na svečanost kojoj prisustvuju visoki državni zvaničnici. Niti u jednoj. Ni u Francuskoj, ni u Nemačkoj, ni u SAD. Uostalom, to smo mogli da vidimo pre svega nekoliko dana kada je američki marinac Brajan Makginis brutalnom silom izbačen sa saslušanja u Senatu povodom Irana. Ako ćemo već da "povućemo" paralelu.

E, sad, da li je Makginis "građanin drugog reda" u SAD, kao što za Vukašina Đinovića u "Vremenu" piše Filip Švarm? Ne verujem da mu je uskraćeno bilo koje drugo građansko pravo, osim da izaziva incidente na senatskim saslušanjima. Što je pravo koje, verujem, nema nijedan građanin ovog "svetionika demokratije". Bez obzira na simpatije koje bismo mogli gajiti prema potezu ovog ratnog heroja, koji se borio 10.000 kilometara od svoje kuće. Ili delima Vukašina Đinovića, uostalom.

Ako smo već kod paralela, Švarm među građane drugog reda svrstava i dvoje uposlenika britanske ambasade u Beogradu, od kojih je jedna srpska državljanka, a koji su "vređani" u Aranđelovcu. Možete li da zamislite britanske diplomate kako u Splitu pred lokalne izbore sastanče sa opozicionim aktivistima? I to nazvati "rutinskom diplomatskom posjetom"? Švarm mu zamera što je ovo dvoje zaposlenika ambasade "vređao i snimao". Da je stao na prvom, bilo bi u redu, ali ovo drugo? Nije li to novinarski žanr koji je u mejnstrim uvela Ana Novaković sa N1 snimajući u restoranu Stena Milera? To je tada bilo proglašeno za novinarsku hrabrost, a ona za mučenicu, jer ju je obezbeđenje "odstranilo".