KOMENTAR: Mithat

Portparol EK navodi da Beograd ne bi smeo da pokreće istrage za zločine navodno počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže tzv. kosovske vlasti. Problem je što tih odredbi u Sporazumu iz 2015. i Zaključcima EU posrednika iz 2016. jednostavno - nema. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković ocenjuje da se iz faze nepoštovanja sporazuma prešlo u fazu njihovog izmišljanja.

Dok Brisel izmišlja obaveze Srbije, na KiM se sprovodi sistematska pravna represija nad Srbima. Više od 80 naših sunarodnika uhapšeno je, a zatim i osuđeno za navodne ratne zločine nad Albancima - bez dokaza, svedoka i ikakvog poštovanja elementarnih pravnih standarda. Ta hapšenja Evropa ignoriše ili prećutkuje. U praksi, za Brisel, jedno hapšenje u Srbiji postaje kršenje sporazuma, dok zatvaranja stotine naših ljudi na KiM prolaze bez komentara.

Nažalost, Srbija se prema bivšim pripadnicima terorističke OVK ponaša gotovo kao sportski ribolovac - ulovi, proveri i pusti, Kurti i njegova policija hapse, zaključavaju i presuđuju po spiskovima i etničkim ključevima, a Brisel to sve nemo posmatra, kao i to što je naša država u samom dijalogu dosledno poštovala sve tehničke sporazume i dostavljala neophodne informacije, dok je Priština često odlagala sastanke, "zaboravljala" da dostavi dokumenta ili pokušavala da uceni Beograd novim uslovima. Tako je pravo postalo instrument moći, a dijalog proceduralna farsa.

Aktuelni slučaj Ložanija jasno pokazuje da EK više ne ocenjuje po pravdi, nego po političkoj pogodnosti. Sporazumi se tumače retroaktivno, činjenice se ignorišu, a Srbija se proglašava krivom za ono što ne postoji. Brisel i Kurtijeva administracija otvoreno demonstriraju selektivnu pravdu: jedni hapse i kažnjavaju, drugi mogu da rade šta hoće i za to dobijaju aplauz moćnika. U takvom svetu, Srbija je jedina koja poštuje zakon, dok Brisel i Priština igraju političku pravdu po svojoj meri - bez kriterijuma, pravde i bez - srama.