Indeks
NEKADA je stvar prestiža bila biti student Katedre za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Indeks su dobijali samo najbolji maturanti. Poslednjih desetak godina, mesta ostaje i posle septembarskog upisnog roka. Ni ova godina nije izuzetak. Prijavilo se tek njih 34 na 100 mesta.
Novosti
Slično je i na Poljoprivrednom, Šumarskom, RGF, TMF... S druge strane, psihologija, kao i svake godine, pretrpana - pet kandidata na jedno mesto. Na FON-u više od 2300 prijavljenih.
Iako je izveštaj posle upisa isti više od decenije, ni univerziteti, ni Ministarstvo prosvete ne reaguju. Ni to što nekim smerovima preti gašenje, jer nema studenata, kao da ih preterano ne uzbuđuje. Samo konstatacije, analize, iz godine u godinu. Bez ijednog konkretnog koraka kako bi se napunili amfitetari. Ono što je nekada bilo nezamislivo, sada je realnost. Na studije za buduće profesore srpskog jezika i književnosti upisuju se kandidati i sa tridesetak bodova. Tek da ne bude prazno.
Preobimno gradivo, udžbenici koji su stari i po nekoliko decenija, teški ispiti, suvoparane lekcije, predavanja po principu "eks katedre" - najčešće su zamereke koje maturante odvlače od studija srpskog jezika. Prazni amfitetari uklapaju se u trend urušavanja srpskog jezika, čega smo svakodnevno svedoci.
"Bingo" je naći neki od natpisa na ćirilici ili srpskom jeziku, đaci lektire "čitaju" i sastave pišu sa "Interneta", umesto da pričaju i polemišu da času oni zaokružuju tačne odgvore na kontrolnim zadacima. Ne znaju da pišu, da čitaju. Za njih je problem da razumeju pročitan tekst i šta znači - gord.
Minut do 12 je da nadležni nešto preduzmu. Jer, kako je govorio Vuk Stefanović Karadžić: "Jezik je hranitelj naroda, dokle god živi jezik, dokle ga negujemo i poštujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod".