Iživljavanje

KOLIKO li smo samo puta do sada čuli iz Brisela i Vašingtona poziv "obema stranama" za deeskalaciju stanja na Kosovu. Na podjednaku odgovornost ponovo su pozvali i portparol visokog evropskog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Taj narativ dobro je poznat već i kosovima na grani.

Novosti

Za Brisel i Vašington uvek postoje dve strane. Tačno je. S jedne strane su deca, Dara i Kristijan koji su vozili kvad, a s druge, do zuba naoružani specijalci iz Prištine. S jedne strane, dečja nevinost, s druge, policijska brutalnost. S jedne strane su u zatvoru naoružani kosovski policajci, s druge, oni koji iza rešetaka čame bez ikakvih dokaza. U prištinskim kazamatima završili su i ljudi koji su samo pevali pesme na Vidovdan! S jedne strane, uplakane majke i supruge, s druge, političari koji seire. Uvek postoje dve strane. S jedne je patnja, s druge demostriranje sile. S jedne preživnjavanje, s druge iživljavanje. Jedna koja trpi i druga koja primorava na trpljenje.

Sve je postalo toliko očigledno da su čak i zapadni centri na trenutak počeli da kritikuju svoje "čedo". Doduše, vrlo stidljivo. Obećane sankcije su preko noći postale "mere", dok je prekor pretočen u poznatu obostranu etiketu.

Iz Vašingtona traže da se iz zatvora puste oni koji su s oružjem uhapšeni na teritoriji centralne Srbije, ali ne zahtevaju da slobodu ugleda čovek koji je u Leposaviću goloruk mirno krenuo na posao. To liči na situaciju u kojoj bi dete, žrtvu porodičnog nasinja, i oca siledžiju, socijalni radnik pozvao na obostrano smirivanje situacije. Ili na poziv sudskog veštaka zgaženom na pešačkom prelazu i vozaču s promilima da spor reše dijalogom. Jasno je da situacija treba da se smiruje, ali isto tako je jasno da treba da budu naznačeni i glavni krivci. Floskule kao antipod zdravoj retorici istrajavaju već više od deset godina.

Na Kosovu, gde zapad krivicu vidi na dve strane, batina već odavno ima samo jednu stranu.

Pogledajte više