NEĆE MOĆI: Kubatova prelest - Šta bi Isus rekao za Europrajd

ŠTA bi Isus učinio (What would Jesus do, WWJD) - deviza je koja je postala posebno popularna u ekstremnim protestantskim krugovima u SAD tokom devedesetih godina, a na nivo gotovo zvanične politike podignuta je za vladavine Džordža Buša Mlađeg (2001-2009). "Uticaj Bušove vere je očigledan u njegovoj ličnosti, retorici, kampanji, imenovanjima i politici. Uticala je na njegovu izbornu strategiju, političku agendu i njegove odnose na domaćem planu i sa liderima drugih država", naveo je Geri Skot Smit u knjizi "Vera i predsednikovanje" i dodao da je "Buš često optuživan da je hrišćanski zilot". Značaj koji je svom izvitoperenom hrišćanstvu davao u legitimisanju i opravdavanju svoje zapravo antihrišćanske politike doveo je dotle da se u jednom trenutku pojavila sarkastična parola koja je mnogo preciznije opisivala Bušovu politiku i koja je glasila "Koga bi Isus bombardovao?" (Who would Jesus bomb, WWJB) pretočena i u pesmu antiglobalističkog muzičara Dejvida Roviča.

Tragom ovog navodnog "hrišćanskog zilota" na sebi svojstven način krenuo je čovek za kojeg bi se, na osnovu njegovog ponašanja i mišljenja, pre moglo reći da je "antihrišćanski zilot" ogrnut jagnjećom kožom, Rodoljub Kubat. On, povodom dešavanja u vezi sa takozvanim Evroprajdom postavlja slično pitanje "Na čiju bi stranu stao Isus" i da je, iz hrišćanske perspektive, podjednako pogrešan odgovor kao i Džordž "Koga bi Isus bombardovao" Buš.

"Poznato je da se Hristos uglavnom družio sa ugroženima. Tada su to bili siromasi, bolesni, prognanici itd. On se družio i sa onima koji su imali gubu. Nije tim jadnicima samo bolest bila muka, nego u znatno većoj meri izopštenost iz društva. Njih većina nije priznavala", naveo je Kubat i dodao da to, na čiju bi stranu stao Hristos - ostaje kao otvoreno pitanje, "mada bi se pre reklo da bi došao da zaštiti one kojima je potrebna zaštita". Dakle, prema mišljenju ovog (bivšeg?) profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, a (sada?) profesora Centra za biblijsku filologiju i hermeneutiku na Filozofskom fakultetu, Hristos sigurno ne bi stao na stranu "paganski ostrašćenih", kako naziva protivnike "Evroprajda" imputirajući njima (u nekim slučajevima verovatno i ispravno) "jeres".

IMA Kubat, ipak, dovoljno pameti, pa i razuma, da kaže da bi Hristos "shvatio bol koji oni nose i pružio im ruku utehe i nade", da bi "njihov bunt razumeo, ali bi ga drugačije usmerio", te da "naravno, ne bi sa njima paradirao i prkosio većini", ali bi "pokušao da ih zaštiti, da ih urazumi u neke stvari, jer i njih često vodi gnev i ljutnja". "Većini bi se obratio rečima, koje pozivaju na mir: 'Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati'", zaključio je Kubat.

Više je ovde stvari pogrešno, odnosno "zamućeno" kako bi se neupućenom učinilo da bi Hristos zaista u ime svoje savršene pravde stao na stranu LGBTitd demonstranata. Prvo on nešto što je prema hrišćanskom, ali i starozavetnom i muslimanskom, učenju greh stavlja u istu ravan sa nevoljama kakve su siromaštvo ili bolest, te izopštenost iz društva usled te bolesti. Kakav je Hristov odnos prema grehu i grešnicima je jasno. Prepodobni Justin Ćelijski u "Dogmatici Pravoslavne crkve" u ovom kontekstu podseća na nedvosmislenu poruku Hristovu u susretu sa ženom grešnicom uhvaćenom u preljubi: "Ni ja te ne osuđujem, idi, i od sada više ne greši". Hristos ne osuđuje osobu, ali joj poručuje da više ne greši, da ispravi svoj put, da odbaci greh. Oni koji se svojim, iz hrišćanske perspektive, grehom ponose, to svakako ne čine i Hristos samim tim ne može da stane uz njih.

POTPUNO je pogrešna i njegova premisa da Hristos ne bi "prkosio većini". Otkud li mu ta ideja kada je Hristos u svom delovanju bio suprotstavljen upravo većini i zbog toga i, na kraju, raspet. Nije li upravo većina izabrala razbojnika Varavu, umesto Hrista? To bi neko ko je teolog trebalo da zna. Druga je stvar Hristu pripisivati nekakav "prkos", jer je to sasvim suprotno njegovoj prirodi "jagnjeta". Prkosan je đavo.

Pitanje je kako bi to Hristos "razumeo bunt" pripadnika LGBTitd zajednice. Razumeo bi njihovu borbu za ozakonjenje onoga što je iz hrišćanske perspektive greh? Borbu za ono što je njegov otac uništenjem Sodome i Gomore kaznio? Istina je, što kaže Kubat, da bi ih "drugačije usmerio" i da bi "pokušao da ih urazumi", ali to isto pokušavaju da urade i hrišćani koji se protive gej paradi. Pokušavaju da ih "preusmere" i "urazume".

Pri tome, mora se imati na umu da pravi hrišćanin nikako ne mrzi čoveka, nego samo i isključivo njegov greh. Oni koji mrze čoveka nisu ništa bolji hrišćani od prelešćenog Kubata koji je umislio da je veći i bolji od cele naše Crkve. Prepodobni Justin Ćelijski o tome kaže, citirajući Svetog Jovana Zlatoustog: "Gonim ne jeretika već jeres; mrzim ne čoveka već zabludu, i hoću da privučem sebi zabludelog; ja vodim rat ne sa stvorenjem, jer je stvorenje - delo Božije, nego xoću da ispravim um koji je pokvaren đavolom. Kao što lekar, lečeći bolesnika, ratuje ne protiv tela već uklanja povredu tela - tako i ja kada se borim sa jereticima, borim se ne sa samim ljudima već hoću da istrebim zabludu i očistim trulež".

Kada bi se ostvarila Kubatova želja i Hristos se zaista pojavio u Beogradu za vreme "Evroprajda" jasno je šta bi poručio učesnicima te parade - idite i od sada više ne grešite. Ako bi ga poslušali, izvesno je da gej parada više ne bi bilo.