BUMERANG SE VRAĆA: Kuda će odvesti brzometna umetnička “egzekucija krivaca” bez bilo kakvog preispitivanja

NE poštuju se zakoni, pravila, građanski kodeksi. Nikome ništa nije sveto. Neka samo tako nastave, dobićemo haos i, na svu ovu boleštinu, još jednu, mentalnu bolest - reči su Dušana Kovačevića, kojima je ovih dana oslikao pozorišnu, ali i sveopštu sliku naše društvene stvarnosti.

S njegovim stavom, izvesno, mogla bi se saglasiti cela Srbija, jer joj se isti zaključak nameće iz sata u sat - u sveopštem rijalitiju verbalnih i fizičkih obračuna, psovki, bahatosti, nadvikivanja i "uzimanja pravde" u svoje ruke - od gradskog autobusa do televizijskih studija...

Poslednja dva, na prvi pogled različita slučaja, imaju nešto zajedničko: po kratkom postupku, branša je "poništila" jednog iz svojih redova. Glumac Branislav Lečić i pisac Mićo Cvijetić, "ekskomunicirani su" i optuženi za svoja (ne)dela.

Ipak, brzina "egzekucije", odlučnost da se krivac po svaku cenu kazni, histeričan manir s kojim se namera sprovodi u akciju, odsustvo bilo kakvog preispitivanja ili mogućnosti da u obračunu s jednim čovekom grupa (dojučerašnjih prijatelja, istomišljenika, umetničkih saboraca) možda, nije u pravu - jednostavno, ne postoji.

Lečića su kolege osudile, iako je i tužilaštvo odlučilo da nema dokaza da je počinio krivično delo. Udruženje književnika Srbije nije moralo da čeka ni sud ni zakon. Prvi put u istoriji UKS izbačen je njihov član, doktor književnih nauka, kritičar, esejista, pesnik i dugogodišnji urednik "Književnih novina" Miće Cvijetić. Razlog - njegova knjiga "Lica i obrazine" u kojoj je dao viđenje svoje smene s čela pomenutog lista, ne štedeći u toj priči članove UO UKS. "Bezgrešni" su se bacili kamenom, ne razmišljajući da se on vraća kao bumerang. Jer, svaki presedan za kratko vreme (pogotovo u Srbiji) postaje - praksa.