KOLONIJALNE NAVIKE: U predizbornoj kampanji Pariz pokušava čašom da gasi požar
Francuzi su svoje daleke zemlje mudro i moderno prekrstili u "prekomorske teritorije". Naziv i metode su se promenili, ali suština ostaje.
Novosti
GENERAL Šarl de Gol je povlačio francusku vojsku iz Alžira, sada Alžir povlači svog ambasadora iz Francuske. Istorija se menja.
Kolonijalni problem uvek ima sličan tok. Najpre se kolonizator uz "izvoz kulture" dobro obogati, a onda dođe do emancipacije, uz astronomske troškove za održavanje bivšeg kolonijalnog sistema i veliki priliv autohtonog stanovništva. Sve, jednom, dođe na naplatu.
Razlog za poziv alžirskog ambasadora na konsultacije je ljutnja zbog toga što Francuska hoće da prepolovi broj viza za građane Magreba. Odavno Alžir, Maroko i Tunis nemaju razloga da budu privilegovani. Sporazum iz Evijana je davno sklopljen. Ali, u pitanju su generacije. Isprepletalo se stanovništvo, porodice decenijama žive na obema stranama Mediterana. Ko iz Magreba hoće da uspe, uči francuski. Dolaze lekari iz Tunisa, inženjeri iz Maroka, naučnici iz Alžira. I, pre svega, ona slabije plaćena radna snaga za poslove koje niko neće.
Ne treba zaboraviti ni Harkije, koji su se hrabro borili na strani Francuske i čiji potomci sada opravdano traže svoja prava na zemlji bivšeg kolonizatora. Sve veća imigracija, uključujući i onu iz bivših kolonija, napravila je geta u određenim delovima zemlje, gde vladaju neka druga pravila.
Sada, u predizbornoj kampanji, Pariz pokušava da čašom gasi požar. A problem se tu ne završava. Francuska se diči da je jedina zemlja na svetu u kojoj nikada ne pada mrak. Tačno. Ima svoje teritorije po celoj planeti, od Atlantika do Pacifika, ukrug. Pa je tako let iz Beograda za Banjaluku međunarodni, ali iz Pariza za Gvadalupe nacionalni. Francuzi su svoje daleke zemlje mudro i moderno prekrstili u "prekomorske teritorije". Naziv i metode su se promenili, ali suština ostaje.