POGLED SA VRHA: Oni koji i dalje traže manu Novaku Đokoviću mogu samo da puknu od muke

KO na brdu ak' i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom. Sa jednog od vrhova Srbije, sa Kopaonika, vredne ruke Dijane Đoković su pre skoro 30 godina vodile palačinkarnicu iz koje su većim delom novca plaćani treninzi njenog najstarijeg sina.

Srđan Đoković je provodio leta na tom Kopaoniku ubeđujući sebe i Jelenu Genčić da će onaj klinac s kačketom na glavi biti neko u svetu tenisa. Taj isti klinac je već sa šest godina znao da će biti i neko i nešto. Već tada se jasno videlo šta će biti pod brdom i da će Novak Đoković u novom milenijumu biti na čelu novog svetskog teniskog poretka. I činiti nas srećnim, koliko i onog klinca kojem je posle nedeljnog finala poklonio pobednički reket.

Novak sa vr' brda odavno gleda one ispod sebe, a najnovija titula na Rolan Garosu je rukopis kojim ovaj 34-godišnji šampion potpisuje svaki od 19 grend slem turnira još od 2008. godine i Melburna. Kod Novaka je sve jasno. Čista i iskrena ljubav je od svih Đokovića napravila porodicu za primer, a najstarijeg od trojice sinova ličnost za istoriju i udžbenike.

Od Dijanininh zlatnih ruku, preko Srđanove fanatične upornosti, pa sve do božanske posvećenosti Jelene Genčić i "fine brusilice" Nikole Pilića i svih trenera posle njih, dobili smo šampiona koji istoriju svetskog tenisa čini nekoliko puta godišnje sve bogatijom. Nejasno je samo, kako je moguće da se u ovom sportu pojavio najbolji igrač, sa nikad manjim poštovanjem pomodarskog navijačkog i teniskog sveta? Dok mi uporno tražimo odgovor na ovo pitanje, genijalni Nole je osvojio drugi Rolan Garos i dopisao ga uz tri Ju-Es opena, pet Vimbldona i devet Melburna. Kao da ga je i ta nezaslužena netrpeljivost podstakla da svoje ime ukleše u večnost: Da gospodo, ja sam najbolji svih vremena. Puknite od muke.