FIĆOM PRAVO NA MORE! Bez GPS-a, interneta i rezervacije – ovako su Srbi 70-ih osvajali Grčku, bilo je važno samo jedno

Turisti iz nekadašnje Jugoslavije na letovanje u Grčku počeli su da odlaze ranih 70-ih godina. U vreme kada nije bilo interneta, foruma, društvenih mreža i pametnih telefona, a mnogi u svojim kućama i stanovima nisu imali čak ni fiksni telefon - umesto GPS navigacije koristili su se atlasi i mape.

Današnje generacije verovatno to teško mogu da shvate, ali letovanje u Grčkoj je nekada bilo moguće i bez ovih stvarčica. I ne samo da je bilo moguće već je bilo i mnogo opuštenije: nije postojala briga da li će biti dovoljno novca, nije se postavljalo pitanje kakve su plaže i da li je more tirkizno, bilo je važno samo da se ode.

Nije bilo GPS-a, društvenih mreža ni recenzija

Nekada, odlazak na more nije počinjao pretragom interneta, već otvaranjem papirne mape. Nije bilo GPS-a, društvenih mreža ni recenzija. Nije se razmišljalo da li će biti dovoljno novca, kakve su plaže, da li je more tirkizno ili gde su najjeftiniji marketi.

Bilo je važno samo jedno: da se stigne na more.

Sedamdesetih i delom osamdesetih godina, u Grčku se često odlazilo bez ikakve rezervacije. Po dolasku se tražio slobodan hotel, kamp ili soba, a oni koji su želeli da rezervišu smeštaj, to su činili pozivom na fiksni telefon.

Kako je broj turista rastao, meštani su počeli da izdaju sobe u svojim kućama, a kasnije su nastali privatni studiji i apartmani kakve danas poznajemo.

Kampovanje je tada bilo pristupačno, pa su mnogi na moru provodili i po 20-ak dana. Putovalo se prepunim fićama, a na put se kretalo u ranim jutarnjim časovima za vreme hladovine.

Letovalo se u Paraliji, Platamonu, Leptokariji, Agia Triadi i mnogim drugim mestima koja su obeležila detinjstvo čitavih generacija.

Bilo je dovoljno prostora za sve

Na plažama nije bilo redova ležaljki i beach barova kao danas. Prvi beach barovi imali su tek nekoliko stolica i suncobrana, dok su ležaljke postale uobičajene tek kasnije.

Na većini plaža bilo je dovoljno prostora za sve, a prirodnog hlada i zelenila mnogo više nego danas.

Porodici i prijateljima slale su se razglednice, što je bio veoma lep običaj koji je, nažalost, danas skoro u potpunosti iskorenjen. A najlepše uspomene nisu ostajale u telefonu, već u sećanju. Možda je tada bilo manje izbora, ali nekako više bezbrižnosti.

(Kurir)