BEDU NE LEČI NI PROHOR PČINJSKI: U tuđoj trošnoj kući žive Blagica Lazarević i njen bolesni sin Časlav (FOTO)
POD oštećenim krovom trošne kuće na obali reke Pčinje jedan šporet i dva kreveta celokupna su imovina sedamdesetogodišnje Blagice Lazarević i njenog bolesnog sina Časlava (45) u selu Vogance, na desetak kilometara od manastira Sveti Prohor Pčinjski.
Foto: Privatna arhiva
U kraju gde se teško stiže, gde je potrebno pešačiti desetak kilometara do kuće u kojoj žive majka i sin svi su godinama ćutali. Znali su da je teško, pomagali koliko mogu, ali niko slučaj nije prijavio nadlenima, na žalost sirotinja nije retkost u ovom zabačenom kraju. Prošle godine lovci iz Bujanovca su pritekli u pomoć poklonivši im šporet i zahvaljujući njima koji su objavili priču u javnost od pre godinu dana baka Blagica je ostvarila i pravo na socijalnu pomoć.
Mlada humanitarna radnica Tamara Misirlić iz Vranja obišla je nedavno majku i sina, kaže da ju je šokiralo ono što je zatekla.
- Činjenica je da u okrugu ima dosta siromašnih porodica, koji žive u teškim uslovima često jedva uspevajući da se ishrane, ali me je sudbina ovih ljudi duboko potresla. Pri tom oni se ne žale žive život na kakav su očigledno navikli – priča ova mlada devojka i apeluje na sve ljude koji mogu da pomognu kako bi se bar malo uredila kuća i postala dostojna života starice i bolesnog čoveka.
Časlav uprkos psihičkim smetnjama ne odbija nikakav posao, radi šta mu se ponudi i tako donese neki dinar u kuću. Blagica je tiha žena koja je naučila da se nosi sa nedaćama koje joj je život doneo.
- Sve je bilo drugačije dok mi je suprug bio živ, po njegovoj smrti sve je postalo teže. Šta ću i gde ću, za drugu kuću ne znam ovde je moj dom i jedina kuća za koju sin moj zna – kaže Blagica.
U bujanovačkom Centru za socijalni rad upoznati su sa ovim slučajem. Direktor ove ustanove Nijazi Ahmeti kaže da je porodica u sistemu i da im pripada socijalna pomoć. Dugogodišnji socijalni radnik Amet Arifi koji je voditelj slučaja kaže da se ni sin ni majka nisu do sada prijavljivali i da su oni saznali iz medija za ovaj slučaj te da su obišli porodicu na terenu i pomogli im da steknu pravo na pomoć.
SPORNO VLASNIŠTVO KUĆE
KOMŠIJE pričaju da je problem što majka i sin nisu vlasnici kuće, pa i oni koji su hteli da pomognu nisu smeli ništa da urade. Priča se da vlasnik kuće ne želi da su tu i ne dozvoljava bilo kakve radove. Stara žena nije u stanju da održava kuću pa je to razlog loših higijenskih uslova.
- Korisnik socijalne pomoći je Blagica, sin nema dokumentaciju. Mi smo čuli za tu porodicu i po velikom nevremenu došli do njih. S obzirom na tešku situaciju reagovali smo hitnom jednokratnom pomoći,a onda je Blagica počela da prima socijalnu pomoć koja iznosi oko 10 000 dinara – kaže Arifi.
Jedna krava i nekoliko koza vrzmaju se oko kuće, ali bar ulivaju sigurnost da će biti osnovnog za život. Časlav radi za dnevnicu od 500 dinara. Majka i sin brinu jedno o drugom u zabiti nadomak najveće svetinje juga Srbije.