VRATIĆE SE LJUDI U SVETINJU: U manastiru Velika Remeta život uobičajeno teče, iguman Stefan i monasi pripremaju semena za setvu

Decembarsku tišinu samo remete zvona istoimenog manastira. Manastir Velika Remeta je jedan od 16 fruškogorskih manastira. Posvećen je Svetom Dimitriju, a u njegovom sastavu se nalazi i crkva posvećena ovom svecu.

U samom selu sem oko desetak duša, među kojima je najviše starih, nema nikoga na ulici, ne čuju se traktori, ne prolaze poljoprivredne mašine. Jedino iguman Stefan i njegovih 15 monaha, pripremaju semena za predstojeću setvu, iza manastirskih zidina dopire zvuk testere, udarci čekićima i sekirama.

ŽIVOT teče u manastiru, uprkos pandemiji koja je svima promenila navike. Veruju monasi da će ova pošast od virusa korona konačno proći, i da će se ljudi ponovo vratiti u ovu svetinju, u kojoj su skoro pronašli tekst jevanđelja iz 1580. godine, koji je pisao jedan monah tokom boravka u njemu.

- Nemamo krštenja, ni venčanja, smanjili smo posete, a i ljudi ne dolaze. Mi održavamo redovno naše molitve, službe, molimo se za naš narod, da nas Bog sačuva - priča iguman Stefan, starešina manastira Velika Remeta, koji u ovim vremenima izolacije "kopa" po manastirskoj istoriji.

RUŠEN i obnavljan, manastir Velika Remeta je jedan od fruškogorskih bisera duhovnosti. .

- Manastir je najviše stradao 1716. godine, prilikom povlačenja Turaka, tada je izgoreo jedan deo biblioteke i manastirski arhiv, dok je tokom Drugog svetskog rata dobar deo manastirskih dragocenosti bio pokraden i uništen. Malo toga je ostalo sačuvano - govori kroz setu iguman, koji očekuje da će novi zapis koji je pronađen u manastiru, možda nešto više otkriti.

MONAŠTVO manastira odolelo je koroni i nadaju se da će tako i ostati. Ova svetinja poseduje 20 jutara obradive zemlje i sada spremaju semena za setvu. Kako kažu, na Sveta tri jerarha seju pšenicu, a ostale kulture na dan po drugim crkvenim svecima.

- Mi imamo oko 100 košnica pčela, proizvodimo med, bavimo se i ručnim vezom, izdajemo molitvenike, manastir od nečega mora da živi, da se održava - podvlači iguman Stefan, uveliko zagazio u sedamdesetu godinu života, a voli da iznenadi hodočasnike, da li medom, nekom knjigom ili bogougodnim razgovorom.

OSNOVAO GA KRALj DRAGUTIN

OVU fruškogorsku svetinju, prema predanju, osnovao je kralj Dragutin, kada je u lovu pao sa konja i ostao trajno hrom, nakon čega je vlast predao svom bratu Milutinu. Ne zna se tačno vreme nastanka manastira, ali pretpostavlja se da je podignut krajem 14. i početkom 15. veka.

Prema zvaničnim podacima Velika Remeta se prvi put pominje 1562. Postoji sačuvan jedan pisani podatak iz 1509. da je izaslanik-kaluđer despotice Angeline Branković dolazio u ovaj manastir posvećen Svetom Dimitriju.