MALI BORCI RASTU U DIVOVE: Poruka Kikinđanke čija su deca nakon rođenja bila u inkubatoru
MOJA deca, njih troje, rođena su u 35 nedelji, devojičice su kratko bile u inkubatoru.
Foto privatna arhiva
Za dve nedelje svi su došli kući. Sada su školarci, idu u prvi razred i nemaju nikakve posledice prevremenog rođenja. Roditelji treba da budu uporni i da veruju u svoju decu i sve će doći na svoje. Oni su stvarno mali borci, koji postaju veliki divovi - poruka je Kikinđanke Sandre Mihaljev, koja je pre sedam godina svoje trojke donela na svet nakon veštačke oplodnje. Sandra Mihaljev, Foto privatna arhiva
Ova mlada, hrabra i odvažna mama nije odustajala nijednog trenutka, ni od trudnoće, ali ni od uverenja da će njena deca biti dobro. Veliku podršku imala je od supruga Marjana, svoje i njegove porodice, pa je početne strahove brzo pobedila. Još u bolnici u Novom Sadu, gde je potrebno ohrabrenje dobila od lekara.
- Već sam zaboravila ono što je bilo teško. Sem manjka kilaže, moje bebe, hvala Bogu, nisu imale nikakvih većih problema. Prirodno je, valjda, da postoje strahovi, imala sam mnoge bojazni, naravno. Prve kad sam ih videla u inkubatoru, kasnije sam strahovala hoće li moći da sede u uzrastu kada sva bebe to čine, hoće li puzati, hodati. Sada mogu reći da deca osete ljubav i podršku roditelja od prvih dana života. Ja sam bila uporna, a lekari su mi pomogli, objasnili su da je sve to normalno - prenosi Sandra svoja iskustva.
LjUBIČASTA BOJA
REČI ohrabrenja iz ličnog iskustva svim roditeljima i porodicama koji imaju "male lavove" ili očekuju prinove, Sandra Mihaljev uputila je iz Gradske kuće, jer je Kikinda u utorak, 17. novembra, obeležila Svetski dan prevremno rođenih beba. Gradska kuća bila je u znaku ljubičaste boje.
Podršku je uputila i Ramona Tot, članica Gradskog veća.
Maleni kikindski divovi, Jana, Elena i Tadej, pažnju javnosti privukli su već od rođenja, pa su postale omiljene gradske trojke. Različiti su i okolini, a majci posebno.
- Jedna ćerka je viša od ostalih dvoje dece, pa čak i od svoje generacije. A iz bolnice je izašla sa svega 1,9 kilograma. Devojčice su bile mnogo naprednije, njih dve nekako su vukle dečaka, pa je on prohodao mnogo brže nego neki drugi dečaci. Ugledao se na sestre. Inače, sve troje su prohodali sa 13 meseci i to svi sami. On je sada najveseliji, a otkada su pošli u školu ima više drugara, jer je ranije više bio u ženskom društvu. Drago mi je da se razvija svest o prevremeno rođenim bebama i da se zajednica uključuje u to - rekla je Sandra i posebno naglašava podršku neonatologa Aleksandre Doronjski u Novom Sadu, a u Kikindi pedijatra Spomenke Kovljenić.