OFICIRKA OD MAČKOVOG KAMENA: Nataša potporučnik, a njene sestre doktori matematike i prava
KRUPANjCI Zorica i Slavko Živanović imaju tri odrasle kćerke i ne zna se na koju su ponosniji.
Foto: V. Mitrić
Nemaju sina, ali je njihova kćerka Nataša, čedo junačke Rađevine, rođena podno legendarnog Mačkovog kamena, kao retko ko u poslednje vreme, osvetlala obraz zavičaja i grasda, jer je promovisana u potporučnika Vojske Srbije.
To je nova radost u kući divne i skromne porodice Živanović, koju niko nije morao da podučava šta znači znanje, rodoljublje, humanost i ljudska solidarnost. Kćerke, među kojima je Nataša, ponele su najbolje iz kuće. Nataša je, po završetku DIF i master studija za profesora fizičkog vaspitanja na Univerzitetu u Novom Sadu, odlučila da se javi za klasu slušalaca za rezervne oficire na Vojnoj akademiji u Beogradu. Foto: V. Mitrić
- Ljubav prema uniformi srpskog oficira i otadžbini je nešto što, čini mi se, nosim u genima, kako se to popularno kaže u narodu, nešto što mi je "u krvi" - priča taze oficirka Vojske Srbije. Čim sam videla konkurs, odmah sam se javila. Za pola godine, koliko je trajao kurs, zadovoljna sam svim onim što sam naučila, doživela, videla na Vojnoj akademiji i na terenu tokom stažiranja. Vrlo brzo mi je bilo jasno da sam, na Vojnoj akademiji, "pronašla sebe" i da je ovo bila moja prava odluka. Sigurno nisam pogrešila i ponosna sam što sam stasala u oficira VS pre čega sam "prošla" sve činove od najnižeg do potporučničkog.
UVEK PODRŠKA DECI
- Nataša je želela da upiše Vojnu akademiju i bila je 162. od više od 1.000 kandidata, ali je primljeno njih 160 - kaže otac Slavko. - Sad je, eto, prošla i vojno obrazovanje u meri u kojoj je bilo moguće kroz ovih šest meseci. Bili smo, kao i uvek uz nju, kao i uz druge kćerke, koje su naš ponos i dika. Nemam reči koliko smo srećni.
Za roditelje, Slavka i Zoricu, ovo je "novi, radostan događaj u kući". Veruju da će uskoro biti novih razloga za radovanje. Njihove kćerke Olivera i Katarina, Natašine sestre, treba da doktoriraju. Olivera će postati doktor matematike, a Katarina - prava. Olivera radi u Osnovnoj školi u Krupnju, Katarina je zaposlena u MUP Srbije u Beogradu, a oficirka Nataša je bez posla, ali se nadaju da će i ona pronaći uhlebljenje.
- Ne žalimo što nemamo sina, a naša kćerka je postala oficir u vreme kada najveći broj njenih muških "ispisnika" nije prošao ni ono što se nekad zvala predvojnička obuka - kaže ponosni otac.