USADIO IM DUH OLIMPIZMA: Zrenjaninci ne zaboravljaju dr Ferenca Kemenja, jednog od tvoraca modernih Olimpijskih igara

Bogoljub Grujić

26. 07. 2020. u 08:14

OSVAJAČI olimpijskih medalja iz Zrenjanina, Momir Rnić i Milorad Stanulov, i sportski radnici "grada sporta", polaganjem cveća na spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, odali su počast i obeležili 160. godišnjicu od rođenja dr Ferenca Kemenja (1860-1944), jednog od osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta i pionira savremenog olimpijskog pokreta.

Sportska delegacija Zrenjanina ispred spomen-biste dr Ferenc Kemenja / Foto Grad Zrenjanin

Na fotografiji iz 1894. godine, uz barona Pjera de Kubertena je i Ferenc Kemenj, član tog prvog Međunarodnog olimpijskog komiteta i organizacionog odbora prvih Olimpijskih igara modernog doba u Atini 1896.

Nije Kemenj ni slutio da će ovaj trenutak, zabeležen tadašnjim čudom tehnike, biti istorijski i za njega i za pokret koji se ubrzo proširio svetom. Ova fotografija je svedočanstvo razvoja olimpijske ideje do najviših, planetarnih razmera, ali i izuzetnog značaja i doprinosa grada Zrenjanina duhu olimpizma, od njegovih najranijih dana.

IDEJA olimpizma koju je razvijao Kemenj, duboko se ukorenila u njegov rodni Zrenjanin. Mnogi se danas pitaju: da li bi sportski Zrenjanin bio isti bez Ferenca Kemenja?

Deo odgovora dao je pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura, koji je uz nekadašnju atletičarku i učesnicu Olimpijskih igara 2000. u Sidneju Vukosavu Đapić Atanacković, sada sekretara Sportskog saveza grada Zrenjanina, sačinjavao sportsku delegaciju prilikom obeležavanja 160 godina od rođenja Kemenja. Istakao je ponos zbog činjenice da su velikani poput dr Ferenca Kemenja živeli u ovom gradu i njegov sportski identitet povezali sa Evropom i svetom. Zrenjanin je u međuvremenu postao "grad sporta", koji je do sada imao 43 učesnika na Olimpijskim igrama, a njih 14 su osvojili 23 olimpijske medalje!

Bista u Aleji velikana

GRAD Zrenjanin odužio se svom slavnom sugrađaninu, dr Ferencu Kemenju, još 1972. godine, kada je u Aleji velikana u Karađorđevom parku podignuta spomen-bista, rad beogradske vajarke Radmile Graovac.

Spomen-bistu obišla je, prilikom posete Srbiji, 5. marta 2016. godine, Klaudija Bokel, članica Međunarodnog olimpijskog komiteta iz Nemačke, bivša evropska i svetska šampionka u mačevanju i osvajač srebrne olimpijske medalje u Atini 2004. U ime MOK-a položila venac na obeležje sekretaru Komiteta obnovljenih Olimpijskih igara 1896. godine.

Uz prvog osvajača olimpijskog odličja, i to zlatnog sjaja, rvača Branislava Simića (u Tokiju 1964) legendarnog bokserskog asa Zvonka Vujina, košarkaške Dejana Bodirogu, Žarka Čabarkapu, odbojkaše Vanju i Nikolu Grbić, Maju Ognjenović, Ivanu Španović, Momir Rnić i Milorad Stanulov nosioci su olimpijskog duha u pitomoj banatskoj ravnici kojima je učešće na Olimpijadi vrhunac bavljenja sportom.

RUKOMETNI velikan Momir Rnić, kapiten reprezentacije Jugoslavije, tri puta je učestvovao na Olimpijskim igrama. Debitovao je u Moskvi 1980. (bez medalje), u Los Anđelesu 1984. naši rukometaši su se popeli na tron kao olimpijski pobednici, i u Seulu 1988. su se okitili bronzanim odličjem.

- Mnogo sam putovao po svetu i često su se ljudi pitali da li je moguće da grad od jedva sto hiljada duša iznedri toliko vrhunskih sportista koji su imali tu čast da se popnu na olimpijsko postolje. Zrenjanin treba time da se ponosi, i nastavi tradiciju - kaže, za "Novosti, Momir Rnić.

Osnivači Međunarodnog olimpijskog komiteta u Parizu 1894. godine, dr Ferenc Kemenj stoji treći sleva / Foto Arhiva MOK

Vlasnik olimpijskog zlata napominje da primer dr Ferenca Kemenja treba da bude uzor i podsticaj mladima koji tek počinju da se bave sportom.

- Baveći se sportom, pre svega, čuvaju zdravlje i to će ih skloniti sa ulice i omogućiti normalan život, stvoriti navike i disciplinovati ih za kasnije životne izazove i izgraditi kao ličnosti - dodao je Rnić.

Veslač Milorad Stanulov, u dubl-skulu sa Novosađaninom Zoranom Pančićem, osvojio je dve olimpijske medalje - srebrnu u Moskvi 1980. i bronzanu četiri godine kasnije u Los Anđelesu.

- Ne samo da sam uspeo da budem u nacionalnom olimpijskom timu, već i da u Moskvi i Los Anđelesu osvojim medalje, a to je najlepši san svakog mladog sportiste. Zrenjanin gaji duh olimpizma, tradiciju i raznovrsnost sportskih disciplina. Kada sam ja počinjao, idoli su bili, i u Zrenjaninu i tadašnjoj Jugoslaviji, rvač Branislav Simić i bokser Zvonko Vujin, a nas su nasledili mlađi, braća Vanja i Nikola Grbić, Dejan Bodiroga, Žarko Čabarkapa, Maja Ognjenović, Ivana Španović, i tradicija osvajanja olimpijskih medalja sportista iz Zrenjanina je nastavljena - ističe ponosno Milorad Stanulov.

Kraj života u Budimpešti

ŽIVOT dr Ferenca Kemenja tragično je prekinut tokom Drugog svetskog rata, kada je sa suprugom izvršio samoubistvo 21. novembra 1944. godine, u Budimpešti. Ostalo je nejasno da li se na takav čin odlučio zbog pacifističkih stavova i neslaganja sa tadašnjom vlašću, ili zbog progona jer je bio jevrejskog porekla.

ZRENjANIN je kandidat za evropski grad sporta 2021. godine. Možda će opredeljujuće za odlučivanje biti baš činjenica da, uz plejadu asova koji su se okitili medaljama osvojenim tamo gde je najteže - na olimpijskim borilištima, ima i pionira olimpijskog pokreta.

Ferenc Kemenj rođen je 18. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku, u jevrejskoj porodici koja se u grad doselila 12 godina pre toga. Školovao se u Budimpešti i Parizu, gde je završio dva fakulteta i zatim radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike, uz zagovaranje ideje o reformatorstvu školstva, sa posebnom pažnjom na fizičku kulturu i idejom da se pri školama izgrade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova.

Dok je bio na Sorboni, upoznao je Pjera de Kubertena, francuskog pedagoga i istoričara, opsednutog idejom o osnivanju modernih olimpijskih igara. Kubertenovo predavanje o olimpizmu toliko je opčinilo Kemenja, da je ubrzo postao njegov blizak saradnik. Posebno od osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta 23. juna 1894. na kongresu na Univerzitetu Sorbona u Parizu, kada je De Kuberten izabran za generalnog sekretara, a Kemenj za člana.

Dr Ferenc Kemenj / Foto Arhiva MOK

Uz sve obaveze koje je imao kao jedan od organizatora OI u Atini 1896. dr Kemenj je bio i pratilac olimpijskog tima Ugarske sa 13 sportista, među kojima je bio Momčilo Tapavica, prvi Srbin koji je osvojio olimpijsku medalju. Tapavica, rođen u Nadalju kod Srbobrana, tada u sastavu Austrougarske, bio je prijavljen za više disciplina - u atletici, rvanju, dizanju tegova i tenisu. Do odličja je došao u - tenisu. Izgubio je u polufinalu, a pošto se nije igrao meč za bronzanu medalju, treće mesto su podelili Tapavica i Grk Konstantinos Paspatis. Kemenj, oduševljen njegovim zavidnim sportskim rezultatima, pisao je nadahnute izveštaje o Tapavici za sportske novine u Ugarskoj...

Dr Ferenc Kemenj se povukao iz Međunarodnog olimpijskog komiteta 1907. godine, ali nije prekinuo prijateljstvo sa Pjerom de Kubertenom, koji mu je 1933. godine pisao da se "Igre nisu ugasile, nastavljaju da se razvijaju, u čemu je gospodine Kemenj i vaša zasluga".

Pogledajte više