TADIJA JE NAJMLAĐI PLANINAR U VOJVODINI: U društvu "Kinđa" ponosni na šestogodišnjeg juniora
IAKO još ide u vrtić, šestogodišnji Tadija Radovanović iz Kikinde je ozbiljan planinar, sigurno najmlađi u Vojvodini. U svojim malim stopalima već ima dosta pešačkih i penjačkih koraka i to onih po ozbiljnim i zahtevnim usponima.
Foto: Privatna arhiva
Još pretprošle godine popeo se na Midžor, koji je sa 2.169 metara, najviši na Staroj planini. Prošlog leta je prešao viši nivo, uspešno je osvojio vrh Peleaga od 2.509 metara, najviši u Nacionalnom parku Retezat, na rumunskim Karpatima. Na njegove rezultate, koji su pravi podvizi više primereni odraslim i iskusnim planinarima, nego dečaku iz vrtića, ponosni su u društvu "Kinđa" čiji je član, ravnopravan sa ostalima.
- Počeo sam da planinarim pre dve godine sa bakom i dekom. Oni me vode sa sobom. Zanimljivo mi je da slušam njihove priče, pa su me roditelji pustili, jer su baka i deka i mamu vodili s njima. Nije mi bilo teško, malo je dosadno kad se samo šeta, zanimljivije je kad ima penjanja - priča Tadija, koji je bio i na godišnjoj skupštini planinara "Kinđe" i ravnopravno glasao.
Seme radoznalosti za osvajanje planinskih vrhova pred njegove nogice posejali su deka i baka po majci, Goran i Zorica Smiljanski, iskusni planinari koji su među najboljima u Vojvodini. Zorica je do sada bila prva, druga i treća na listi najaktivnijih planinarki, a Goran je stekao drugu i treću poziciju najplaninara. Izuzetna fizička kondicija, planinarski staž od 12 godina i adrenalin stalno ih "teraju" na nove pohode.
- Nekada smo ćerku i sina vodili na naše ture, pa smo i Tadiju "zarazili" pričama. Uvek nas pita kad ćemo sledeći put ići. Disciplinovan je, nije mu teško da ustane rano i već je spavao pod šatorom u prirodi. Voli da kroz šumu traži markacije, a posebno je pažljiv kada ide na stenu, pazi gde će stati, kako će nogu postaviti. Ne znamo hoće li postati ozbiljan planinar. Ćerka i sin su odustali, a nas dvoje smo se baš zagrejali kada su deca formirala svoje porodice i otišla od nas. Kad smo ostali sami, počeli smo da bežimo po planinama - kaže Tadijin deda Goran Smiljanski.
Prabaka najzabrinutija
KADA Tadija ode s nama na planinarenje naša ćerka, njegova majka, malo strahuje, ali ima i poverenja u nas, em smo joj roditelji, em smo i nju ranije vukli sa sobom. Ćerka i zet nisu planinari, a i sin je odustao, mada je nekada išao na ferate. Kada odemo u pohod sa Tadijom u familiji je najzabrinutija njegova prabaka, priča Goran Smiljanski.
Porodica uskoro očekuje dva nova člana, jer prinove treba da dobiju i ćerka i sin Smiljanskih. Hoće li Tadija ubuduće više vremena da provodi u društvu mališana ili odraslih planinara, još je neizvesno.
- Voli da ide sa nama. Dolazi ponekad i na sastanke u "Kinđi". Na skupštini društva je čak i glasao, podiže ruku kao odrasli. U "Kinđu" se učlanila i njegova vaspitačica iz vrtića, pa se sada raspituje hoće li i ona da ide sa nama - kaže deka Goran, iskusni planinar "Kinđe".