SLATKO - NACIONALNA POSLASTICA Predavanje „Slatki putopisi: Nezaboravni ukus Srbije“ u kraljevčkoj biblioteci

Ove, kao i mnoge druge zanimljivosti o slatku kao nacionalnoj poslastici, istorijatu i simbolici konzumiranja, kao i tajnama pripremanja, posluživanja i čuvanja, mogli su da saznju posetioci predavanja „Slatki putopisi: Nezaboravni ukus Srbije“ istoričara umetnosti Marine Lukić Cvetić, upriličenog u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu.

- Preteča je voće u medu koje je iz Vizantije stiglo u srpsku srednjovekovnu kuhinju. Otkrićem, a potom i proizvodnjom šećera započeto je kuvanje slatkog na Mediteranu. Osim Srba, na isti način spremaju ga i Grci, Cincari, Jevreji, Makedonci i Bugari - rekla je, pored ostalog, Marina Lukić Cvetić iz Muzeja slatka.

Putopisci koji su u 19. veku prolzili Srbijom zabeležili su obavezno posluženje slatkim i vodom. Tako je još Oto Dubislav Pirh, prilikom posete Srbiji 1829. zapisao da „u kući beogradskog trgovca žena donosi vino, voće, i slatko koje ovde veoma dobro prave“, dok je Feliks Kanic, opisujući srpsku slavu, naglasio da se u kući ministra, profesora, bankara, oficira, advokata i lekara, kao i u kući najskromnijeg trgovca i zanatlije, posetiocima za dobrodošlicu služe upravo slatko i kafa.

Slatko se, kako se moglo čuti, darivalo u specijalnim prilikama i bilo je veoma cenjeno kao poklon. Karakteristično je za građanske kuće u Srbiji sve do sredine 20. veka, kada se umeće kuvanja prenosi na selo, gde se danas kuva više nego u gradu.

MUZEJ SLATKA

SA ciljem da se očuva i promoviše srpsko kulturno i gastronomsko nasleđe i običaji, u porodičnoj kući Cvetića u centru Kraljeva 2016. godine otvoren je jedinstven „Muzej slatka“ posvećen kolekcionarskoj, konzervatorskoj, izlagačkoj i radioničarskoj delatnosti kao autentični segmenat ovdašnje kulturne ponude.