MINULE DECENIJE PET PUTA NA UDARU POPLAVA: U Kraljevu u smanjenje rizika od bujičnih nepogoda uloženo 200 miliona (FOTO)

G. ĆIROVIĆ 01. 12. 2023. u 14:40

TOKOM minule decenije kraljevački kraj se na udaru urbanih i bujičnih poplava, koje su pričinile značajnu štetu na pokretnoj i nepokretnoj imovini i infrastrukturi, odnevši i dva ljudska života, našao čak pet puta – 2014, 2016, 2019, 2020. i ove godine.

G.Šljivić

Najveća materijalna šteta, i to oko dve milijarde dinara, pričinjena je 2019. kada je poplava zahvatila 66 od ukupno 68 mesnih zajednica na teritoriji Kraljeva. Ni ove godine poplavni talas nije zaobišao Kraljevčane. Majska i junska poplava pričinile su štetu od 590 miliona dinara.

G.Šljivić

 

Najviše je ponovo stradala saobraćajna infrastruktura na kojoj je šteta procenjena na oko 450 miliona. Oštećeno je 10 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva, 18 kilometara kanala kao sastavnih delova infrastrukture, četiri mosta i 16 prelaza preko vodotokova drugog reda, dok su oštećenja u stambenom sektoru evidentirana na 150 objekata.

G.Šljivić

 

Zbog svega navedenog i ne čudi što je u sklopu mera smanjenja rizika od poplava u kraljevačkom kraju lokalna samouprava samo u poslednje tri godine uložila oko 200 miliona dinara.

- Na teritoriji Kraljeva postoji pet vodotokova prvog reda i 174 bujičnih, vodotokova drugog reda. Najviše posla obavljeno je na vodotokovima 1. reda koji su u nadležnosti države gde su bili i najveći rizici od plavljenja, dok se na rekama i potocima 2. reda aktivnosti sprovode prema prioritetima. Svake godine se više od 50 miliona, a prošle i oko 100 miliona dinara, izdvaja za ovu namenu preko Programa JP za uređivanje građeviskog zemljišta. Mnogo je reka, pa otud i potreba da se planski i preventivno deluje – kaže Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite kraljevačke Gradske uprave.

G.Šljivić

Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja civilne zaštite u Kraljevu

Prema njegovim rečima, minulih godina uređena je leva obala Ibra izgradnjom obaloutvrde, izgrađen je zaštitini nasip na desnoj obali Zapadne Morave, uređeno je korito Gruže, obale Ribnice, Žičke i Godačičke reke, obavljena je regulacija Drlupske, Sirčanske i Gledićke reke, kao i regulacija rečnih korita u Vrdilima, Mrsaću i Čukojevcu i u zoni novog mosta na Lopatnici. Posla je, svakako, još mnogo, jer treba nadoknaditi decenije nemarnosti.

G.Šljivić

Izgradnja obaloutvrde

- Izgradnjom Moravskog koridora stvoriće se uslovi za zaštitu Grdice, Adrana, Vrbe i Ratine. Neophodno je nastaviti investicije u zaštitne objekte i saradnju sa nadležnim institucijama, posebno na rešavanju plavljenja na vodotokovima drugog reda – naglašava Maksimović. - Kroz delovanje inspekcijskih službi mora se pojačati nadzor na plavnom području, naročito na kritičnoj infrastrukturi. Ovo se odnosi na uzurpaciju ili neadekvatno korišćenje i održavanje priobalja, ali i samih rečnih korita na vodotokovima drugog reda.

G.Šljivić

 

ŽRTVE

UDARI nabujalih vodotokova prvog i drugog reda u junu 2020. godine odneli su, nažalost, i dva ljudska života. U studeničkom selu Đakovo, četiri kilometara od srednjovekovnog manastira, nabujala reka Studenica zauvek je odnela bračni par Bogojević, Cmiljku (74) i Radoljuba (82).

G.Šljivić

 

PREVENTIVA

- OD velike koristi bilo bi formiranje Lokalnog centra za adaptaciju i mitigaciju na izmenjene klimatske uslove. Zadatak centra bio bi da prepozna primere dobre prakse, ali i uoči mogućnosti da ojača postojeću infrastrukturu, kao i biodiverzitet na klimatske promene i katastrofe povezane sa izmenama u klimi – ističe Maksimović. - Uz to, važno je ojačati saradnju sa privatnim privrednim subjektima na aktivnom učešću u sistemu civilne zaštite i preduzimanju preventivnih mera na smanjenju rizika od poplava.

Pogledajte više