U HUMANOJ MISIJI DO KROVA AFRIKE: Vranjanac Marko Nikolić u ekspediciji da bi pomogao bolesnim sugrađankama
VRANjANAC Marko Nikolić upustio se u neverovatan izazov kako bi animirao javnost širom sveta da pomognu u prikupljanju ogromne sume novca za lečenje njegovih sugrađanki. Nakon višednevne ekspedicije po izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima, sa rancem teškim 23 kilograma na leđima, osvojio je vrh Uhuru (5.895 metara), najviši vrh Kilimandžara.
FOTO: Privatna arhiva
Master profesor sporta i fizičkog vaspitanja i fitnes menadžer, koji već pet godina živi i radi u Kuvajtu, krenuo je u osvajanje krova Afrike, kako bi pomogao Adrijani Simeonovoj koja se u Atini leči od karcinoma, Nadici Stošić koju još 600.000 dinara deli do odlaska u Moskvu na lečenje multipla skleroze matičnim ćelijama i Snežani Stanković koju do transplantacije bubrega u Belorusiji deli još 3,5 miliona dinara.
- Priznajem da kada smo krenuli nisam znao u šta se upuštam. Nikada nisam sa težinom radio duge distance na velikoj visini. Do sada nisam imao visinske pripreme, fizički sam veoma spreman ali glavnu ulogu igra aklimatizacija pored fizičke spreme - kaže Marko.
Prema njegovim rečima, prvih nekoliko dana je odlično "izgurao", sve do jednog trenutka kada je bukvalno počela borba za život.
- Istog dana kada smo stigli u kamp na 4.600 metara nadmorske visine spavali smo samo tri sata i u ponoć krenuli do vrha, minus šest stepeni je i preterano hladno za jedan takav poduhvat. U početku sve je bilo super sve do jednog trenutka, gubim snagu, pravimo pauzu, otvaram ranac da uzmem elektrolite i hidrate, kad vidim nema, zaboravio u kampu. Imao sam samo vodu sa sobom. Hladnoća ubija, tresem se, visina 5.000 metara, telo polako otkazuje, seo sam da se odmorim i polako tonem u san, vodič me budi - priča Marko.
Prvo je pomogao devojčici
PRE pet godina, pre odlaska u Kuvajt, Marko Nikolić je krenuo u trku dugu 1.000 kilometara od Niša, gde je tada živeo, do Atine, kako bi skrenuo pažnju javnosti i apelovao na sve ljude dobre volje da pomognu u sakupljanju 50.000 evra za lečenje jednogodišnje Teodore. Uspeo je u tome, uprkos velikom naporu.
Borio se, kaže da je i vodiču pozlilo, ali ih je ubrzo sustigao drugi vodič. Pri kraju Marka ponovo savladava umor.
- Krenem, stanem i tako na svakih dva minuta, san me savladava, vodič mi ne da da spavam. Nikada sporije u životu nisam hodao, rekao sam sebi šta god da se desi ne vraćam se nazad. Pričao sam bukvalno sam sa sobom. I, na kraju, stižem do vrha sa težinom, samo sam legao pored i posle sat vremena sam se vratio u život. Moji vodiči i Bog su moji svedoci - još uvek pod snažnim utiskom Marko završava priču o svojoj avanturi.
Otkako je najavio svoj poduhvat vodio je aktivnu kampanju za prikupljanje novca i apelovao na ljude na pomognu lečenje njegovih sugrađanki.