BOGDANOVI SPOMENICI INSPIRIŠU I STRANCE: Monumentalna dela našeg arhitekte interesuju studente širom sveta

Igor Mitić

08. 01. 2023. u 12:11

ARHITEKTA Bogdan Bogdanović (1922-2010) ostavio je za sobom velika dela memorijalne arhitekture po kojima je poznat i cenjen širom sveta - mnogo više nego u zemljama bivše Jugoslavije gde je svojim stvaralaštvom sačuvao sećanje na žrtve i stradanja tokom Drugog svetskog rata.

Spomen park na dan otvaranja, Foto Narodni muzej Leskovac

Na prostoru nekadašnje države Bogdanović je osmislio memorijale na više od 20 lokacija. Mnogi se izdvajaju po monumentalnosti, a svima je zajedničko to što su oni spomenici životu i snagama života koje su se stavljale nasuprot bezumlju i uništenju.

- Imali smo posete studenata arhitekture iz više zemalja sveta, pa čak i iz Hongkonga.

Obilazili su region "Bogdanovićevim putem". On je tamo dovoljno poznat da bi ti ljudi seli u avion i prešli toliki put da bi uživo mogli da vide spomenike koje su gledali samo na slikama - ističe Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Leskovcu.

Ovaj grad ima sreću da se u njemu nalaze dva, a u obližnjem Vlasotincu još jedno Bogdanovićevo delo. "Šumska boginja" ili "Boginja pobede", u leskovačkom Spomen-parku, jedno je od najmonumentalnijih Bogdanovićevih dela koje na posetioce ostavlja snažan utisak.

Posvećeno je svim žrtvama rata - od izbijanja ustanka do savezničkog bombardovanja grada.

Foto GU Leskovac

Nalazi se na mestu nekadašnjeg Svetoilijskog parka gde su se Leskovčani okupljali još u turskom periodu. Sastoji se od ulazne kapije u tradicionalnom stilu, procesione staze duge 450 metara i glavnog dela ovog memorijala.

- Zanimljivo je da se posetioci najpre spuštaju u dolinu iz koje se vidi samo gornji deo glavnog spomenika, dok se on pojavljuje u punoj veličini tek kada se stigne na vrh platoa.

Tu imamo i 17 kenotafa, grobova bez pokojnika, sa imenima narodnih heroja iz ovog kraja, a okolo amfiteatar. Mnogo je motiva koji asociraju na život i pobedu ideje slobode koja i dalje traje - objašnjava Dimitrijević.

I Bogdanović je u izjavi za lokalni nedeljnik, povodom svečanog otvaranja Spomen-parka, 4. jula 1971. godine, rekao da je on osmišljen tako da "bude jedan od najprijatnijih i najprivlačnijih gradskih ambijenata" uz poruku da "samo spomenik koji je u punom dodiru sa životom može da oda pravu počast žrtvama".

Nebojša Dimitrijević, Foto I. Mitić

Posle promene društvenog uređenja i ovaj, kao i većina spomenika iz komunističkog perioda, pao je u zapećak. Potrebne su mu konzervacija i restauracija. Briga o ratnim memorijalima u nadležnosti je Ministarstva za rad, socijalnu zaštitu, boračka i socijalna pitanja. Pod zaštitom je države. Leskovački muzej prošle godine izradio je studiju spomeničkog nasleđa, koja će biti osnova za obnovu i uređenje.

Bogdan Bogdanović je najpoznatiji po jasenovačkom "Kamenom cvetu". Njegovo delo je i Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma u Beogradu, kao i memorijali u Prilepu, Sremskoj Mitrovici, Kruševcu, Mostaru, Beloj Crkvi, Knjaževcu, Kosovskoj Mitrovici, Štipu, Beranu i Bihaću, dok je struka leskovačku Statuu pobede, koja podseća na grčku boginju Niku, svrstala u red deset svetskih čuda memorijalne arhitekure.

Spomenik u Vlasotincu, Foto I. Mitić

ARAPOVA DOLINA

U LESKOVCU je 1973. godine podignut i spomenik u Arapovoj dolini kao sećanje na streljanje 293 Roma, šest Jevreja i 11 Srba. Bogdanović je te žrtve simbolizovao sa nekoliko vertikalnih kamenova u tri reda i detaljima koji predstavljaju pobedu života.

SPOMENIK REVOLUCIJE

IDEJA pobede života bila je vodilja i za Bogdanovićevo delo podignuto 1975. godine na najvišoj tački u Vlasotincu. Skladno utkan u prirodne oblike u ovom spomen-parku dominira pilon kome je autor simbolično dao ljudske osobine. On bdi nad alejom kamenih blokova i amfiteatrom koji je i danas omiljeno mesto za okupljanje mladih. Deo je turističke ture u Vlasotincu, a postavljen je na mestu sa koga se pruža najlepši pogled na varoš.

Pogledajte više