KOVID - HEROJI ZA VOLANOM SANITETA: Pored lekara i medicinskog osoblja, Opšta bolnica u Šapcu ponosna i na svoje vozače

Jer, oni u sekundi mogu da odluče ishod životnih bitaka, a tu brzinu prati odgovornost za bar još tri života u sanitetu, te ostale učesnike u saobraćaju...

U šabačkoj službi ih je osmorica. Angažovani su u tri smene, ali radno vreme često ne igra nikakvu ulogu. Svaki od njih je uvek u pripravnosti, jer nikad se ne zna kako će dan da se odvija.

- U najvećem broju slučajeva, pacijente u kritičnom stanju transportujemo do nekog od centara u Beogradu, a tada je iskustvo vozača i njihova sposobnost da u dramatičnim situacijama ostanu pribrani od izuzetne važnosti. Jer, u takvim okolnostima nema veze koje je doba dana ili noći, da li je vejavica ili pljusak, mi moramo da budemo spremni na sve... Pored vrlo ozbiljnih povreda tokom obavljanja poljoprivrednih radova, često vozimo i ljude sa infarktom koji je faktički još u toku, a tada je brzina ona razlika koja, sve češće i kod mlađih ljudi, pravi razliku između preživljavanja i fatalnog ishoda - objašnjava šef službe Miodrag Čanić, ovde zaposlen od 2007.

Kaže, nikada neće zaboraviti trenutak kada je prvi put seo za volan saniteta i uključio sirenu. Taj osećaj jeze nije ga, veli, napuštao do Beograda...

- Kada u vozilu nastane pometnja među medicinskim osobljem i počne borba za život pacijenta, ni vozači ne ostaju ravnodušni. A, meni je prva vožnja bio infarkt... U službi sam već pet godina, ali iskustvo malo pomaže jer ne mogu da se prosto isključim od onoga što se dešava iza mojih leđa - iskren je Ilija Brajić, sećajući se da mu je posebno teško bilo kada je u Beograd prevozio dečaka koji je pao sa krova i zadobio ozbiljne povrede glave, a to dete je bilo iz njegovog komšiluka i poznavao ga je od rođenja...

Inače, najviše posla u Službi sanitetskog prevoza bilo je tokom najsnažnijeg udara kovida 19.

- Tada vožnje do Beograda i nazad nismo mogli ni da prebrojimo, a istovremeno smo bili zaduženi i za transport po bolničkom krugu - do skenera koji je u izdvojenom objektu - kaže Čanić i dodaje da je ponosan na svoje kolege Predraga Jovanića, Darka Latinovića, Nebojšu Đukića, Veroljuba Pavlovića, Dragana Boškovića, Dragana Krstića i već pomenutog Iliju Brajića.

VIRUS IH NIJE POŠTEDEO

- Povrh svega, virus ni nas nije poštedeo, pa oni koji su bili za volanom skafandere gotovo da nisu ni skidali. A, tokom sezone godišnjih odmora, bar dva-tri puta zatreba transport iz inostranstva nekog osiguranika sa područja Šapca, pa smo zbog saobraćajnih nesreća ili srčanih udara po pacijente išli u Austriju, Crnu Goru, Slovačku, Nemačku, Bosnu - nabraja Čanić,