"BEKSTVOM" SA ASFALTA NAŠLI ZDRAVLJE I MIR: Porodica Mijović boravak u velikom gradu zamenila za život na selu

Potom odlazi u plastenik, gde oko povrća uvek ima posla tokom celog dana. Ništa manje posla nema ni u bašti i dvorištu.

Do pre dve godine, ovaj mladi bračni par, ona iz Subotice a on iz Novog Sada, koji su zajednički život počeli u Srpskoj Atini, nisu mogli ni da pomisle da će im dani ovako izgledati i da će mir i zdravlje pronaći u selu Čonoplja kod Sombora.

Na nimalo lak korak Tijana i Strahinja su se odlučili, pre svega, da bi svom mlađem sinu pomogli da ozdravi.

- Konstantin je imao problema po rođenju, sa 40 temperaturom bilo je pitanje da li će preživeti. Imao je sepsu, krvarenje na mozgu drugog i trećeg stadijuma, što je ostavilo velike posledice na mentalni razvoj - seća se Tijana izuzetno teških trenutaka. - Dugo smo tražili dijagnozu, a neurolog nam je rekao da bi trebalo da pobegnemo iz grada, jer detetu treba čist vazduh, fizička aktivnost i pas.

To je bio okidač da Mijovići odluče da grad zamene za selo, a kako je Strahinjina majka rodom iz Čonoplje, odluka je pala na ovo bačko selo udaljeno deset kilometara od Sombora i 50 od Tijanine rodne Subotice.

- Kako sam i sama pre više od deset godina preživela karcinom jetre zahvaljujući kombinaciji medicine i prirodnih čajeva, znala sam kolika je moć zdrave životne sredine - priča Tijana. - Želeli smo da nam deca žive slobodno, da se igraju na ulici i trče okolo, da budu od jutra do mraka napolju, da se igraju onako kao mi nekada. Uz to, godinama smo bili podstanari u Novom Sadu, selili se i svakog prvog strepeli da li ćemo imati novca za kiriju. Morali smo da nađemo rešenje da steknemo krov nad glavom.

Prijavili su se na konkurs Ministarstva za brigu o selu koje je dodeljivalo sredstva za kupovinu seoskog domaćinstva, ali kako kažu, bez obzira na ishod konkursa, nisu ni pomislili da odustanu od ove namere.

- Prošli smo na konkursu, pomogli su nam da sredimo stolariju na kući i na pet ari placa podignemo plastenik u kome smo ovo leto imali organski čeri paradajz. Da je lako, nije, posla ima dosta, mnogo više nego u gradu, ali nekako svi imamo puno energije i ništa nam nije teško. Planiramo da dogodine konkurišemo za subvencije i da podignemo još jedan plastenik i proširimo proizvodnju - dodaju Mijovići. - Razlika u odrastanju dece je ogromna. Kupili smo i psa i Konstantinov napredak je iz dana u dan bio vidljiviji. On je sada srećan i funkcionalan dečak koji ide u vrtić. Svi su nas jako lepo prihvatili. Verujte, selo ima sve što je potrebno za život jedne mlade savremene porodice. Ima školu, ove godine su dva prva razreda upisana, vrtić, ambulantu, Maksim ide na folklor, igra fudbal... Nema potrebe da mladi beže iz sela, kada ono može da pruži sve ono što imaju u gradu, do koga se, ako nešto i zafali, vrlo brzo stigne. Sela ne smeju da nam umiru, nadamo se da će biti još više mladih u selima.

HUMANITARNI RAD

DOK je Strahinja godinama zaposlen u JP "Putevi Srbije", Tijana se bavi humanitarnim radom i vodi grupu "Naše malo nekome je sve" koja pomaže najsiromašnijim Subotičanima.