POZAJMIŠ KNJIGU, OSTAVIŠ DRUGU: U Novim Kozarcima kod Kikinde već dve godine opstaje ulična biblioteka ispred veterinarske ambulante

Biblioteka je nastala po ideji Slađane Grmaš, Kozarčanke po rođenju, koja živi u inostranstvu i radi kao kanadski diplomata i profesor univerziteta. Za vreme kovid-karantina setila se da bi ovakva knjižara, kakvu je videla u Kanadi, mogla da postoji i u njenom rodnom selu. Verovala je da će meštani to prihvatiti.

 - U vreme kovid-karantina u Otavi smo bili zatvoreni po kućama skoro pune dve godine. Mogli smo samo da idemo u prodavnicu i u šetnju po komšiluku, a ljudi su se na ulici zaobilazili u radijusu od jednog metra. Sve što smo mogli da radimo u slobodno vreme je da šetamo po ulicama. Tada sam obratila pažnju da u svakoj ulici postoji jedna mala biblioteka u kojoj ljudi donose knjige koje su pročitali i uzimaju neke nove koje je neko drugi ostavio. Pomislila sam da je to nešto što bismo mogli da probamo i u selu odakle dolazim, jer to bi bilo nešto novo za Kozarčane. Novo znači interesantno i čvrsto verujem da ljudi koriste ono što im se nudi. Kod nas u Srbiji ljudima je dat bogat rijaliti šou sadržaj i oni ga koriste. Zato sam pomislila da će se koristiti i biblioteka, ako se ponudi. Tog leta sam došla kod roditelja i iznela ovu ideju. Svi su bili skeptični i rekli su da je bolje da menjam pivo nego knjige. Jedino je mama rekla da bismo mogle da pokušamo. Tako sam uzela neke od svojih davno pročitanih knjiga i iskoristila ih za formiranje knjižare - priča Slađana.

Mama Vinkina podrška bila je presudna i u odabiru lokacije, ali i izgleda kućice. Pošto je zaposlena u Veterinarskoj stanici, Slađanina majka predložila je da se bibliotekapostavi ispred ambulante.

 - Mama je vrlo kreativna i dobra u osmišljavanju stvari poput ove. Iskoristila je stari kavez za papagaja, a malo kasnije, kada se biblioteka "primila" kod meštana, ona i naš kućni prijatelj napravili su novu kućicu, koja sada izgleda kao i one iz Otave. Knjige su zaštićene od kiše, a malo ćemo da poradimo i na dekoraciji i ulepšavanju - najavljuje Slađana.

Ulična knjižara u Novim Kozarcima, u kojima postoji i ogranak matične Narodne biblioteke iz Kikinde, nalazi se ispred Veterinarske stanice, na mestu gde se svakog četvrtka održava seoska pijaca. Lokacija je odabrana jer ambulanta ima kamere, a zbog pijace je protok ljudi najveći u selu.

 - Biblioteku smo postavili u leto prošle godine. Nisam sumnjala da će odziv biti dobar, ali sam prezadovoljna što je mnogo veći od mojih očekivanja. Knjige menjaju meštani svih uzrasta, od dece do penzionera. Ne postoji ciljna grupa. Čovek uči dok je živ i dokle god čitamo, rastemo i širimo svoje vidike. U našoj uličnoj biblioteci je trenutno pedesetak naslova - poručuje Slađana.

U početku je mama Vinka bila "bibliotekarka", svakog dana je iznosila knjige, a uveče ih sklanjala, kada zatvara i prodavnicu Veterinarske stanice. Od kada su napravili stabilnu kućicu, ona je neprestano na istom mestu i Kozarčani je čuvaju. Vinka kaže da njene komšije bez velikih komentara pozajmljuju i ostavljaju nove knjige.

 - Uzmu ono što im se dopada i idu kući. Baš kao što koriste i prodavnicu ili pekaru, tako koriste i ovu biblioteku - kaže Vinka, a njena ćerka dodaje:

 - Žao mi je što postoji stereotip da ljudi sa sela ne mogu da koriste neke "pametne" resurse. Istina je samo da su ti resursi više dostupni onima u gradu. Ali je dobro što se i to menja.