GORŠTACIMA GORKE BRAZDE: Više od stotinu živih od 1.500 pridošlih svedoči o teškom životu u ravnici

Manifestacijom "Tradicija kao zaveštanje" obnovljeno je sećanje na porodice koje su 1946. godine napustile krševiti zavičaj i vozom bez voznog reda stigle u "obećanu, ravnu i blagorodnu" Vojvodinu.

Život gorštaka u novoj sredini oživljen je izložbom fotografija, dokumenata i etnografskih eksponata, koja je od 2017. godine postavljena u spomen-sobi kolonista, uređenoj u firmi privrednika Miomira Đukića, potomka doseljenika i koautora monografije "Kolonisti kroz vreme i prostor". Drugi autor je Žarko Popović, koji se kao devetogodišnjak, sa sestrom i dva brata, ocem, majkom, dedom, babom i dvojicom stričeva, u rodnim Petrovićima, selu u nikšićkom srezu, ukrcao u teretni voz za Bačku u januaru 1946. godine.

- Đed je sigurno razmišljao zašto ga u njegovim poodmaklim godinama večno iseljavaju iz njegovih Banjana i njegovih Petrovića, zašto napušta viševekovno ognjište, svoje rođake, groblja, crkve i najveću svetinju - manastir Kosijerevo. Šta kazati za starije koloniste, osim da su bili velike žrtve, pretpostavljajući da će kolonizacija obezbediti prosperitet i svetliju budućnost njihovim porodicama. Stariji ljudi su često govorili: "Ko se seli, taj se ne veseli" - rekao je Popović.

Kula je posle Drugog svetskog rata bila srez, a sad je opština, u čija su se četiri naselja kolonisti uselili mahom u napuštene švapske kuće. U Sivac su stigli iz pljevaljskog i bjelopoljskog sreza, u Crvenku iz danilovgradskog, u Kruščić iz kolašinskog, a u Kulu iz svih srezova, ali najviše iz šavničkog, nikšićkog i barskog.

Od 1.500 kolonista prispelih u Kulu, živih je više od stotinu. Među njima je i Radoman Rašo Cicmil (90), koji pominje da je život doseljenih Crnogoraca bio vrlo težak.

- Ustajali smo rano i zaprežnim kolima odlazili da do večeri radimo na poljima kako bi smo postigli što više trudodana, po kojima smo bili plaćeni u novcu, naturi ili "tačkicama". Drugi su radili u fabrikama, jer je Kula bila razvijeno industrijsko mesto, sa prihodom većim nego cela Crna Gora. Najteže je bilo 1948. godine, u vreme Informbiroa, kad su mnogi otišli na Goli otok - ispričao je Cicmil.

Od pre četiri godine, na mestu gde su se kolonisti u Kuli iskrcavali iz voza, a sad se oni i njihovi potomci tamo sastaju, postavljen je stari zatvoreni vagon (furgon), koji podseća kako su brđani stigli u ravnicu. Ispred furgona je i ovog novembra kolonizacija obeležena svečanim programom, u kojem su učestvovali zdravičar Božidar Miljanić i ženska i muška pevačka grupa KUD "Durmitor", guslari iz KUD "Marko Miljanov" i pesnik Uglješa Slijepčević.

PROSLAVE ČEKALE SEDAM DECENIJA

OBELEŽAVANjE godišnjice kolonizacije u Kuli počelo je tek posle sedam decenija otkad se dogodila, a lane je osnovano Udruženje kolonista i potomaka iz CG 1946.

- Upitasmo se kako prođe 70 godina, a da nikako dotle ne proslavismo taj veliki događaj, a imali smo mogućnosti, posebno što smo bili u lokalnoj vlasti, jer izređaše se četiri predsednika opštine koji potiču iz ponosne Crne Gore - poručili su iz Udruženja.