"ŠUTOVANJE" POČELO UZ POMOĆ NESEBIČNIH KAFEDŽIJA: Ekipu okupili momci koji su u kafani spremali pozorišnu predstavu

I to ona koju je ondašnjim fudbalerima kupio sveštenik Srpske pravoslavne crkve Dušan Adamov. Fudbalski klub osnovali su pravnici Pavle Đukanov i Lazar Tešić. Ovaj drugi je momčadi dao i lepo ime - Delija, da se njima ponosi celo selo. Zato je klub nekoliko godina kasnije dobio i himnu u kojoj se kliče: "Delijo, delijo, ti si junak moj". Bilo je to davne 1922. godine. Mokrinski klub i danas nosi isto ime i ovih dana slavi vek postojanja.

- Delija je osnovan među prvim seoskim fudbalskim klubovima u Kikindi. Prvi predsednik bio je Raja Radosavljević, a sekretar Petar Popov. Najveći pomagači kluba bili su kafedžije Aksentije Ubavić i Sava Gavrilov - navodi se u knjizi "Sto godina fudbala u Kikindi" koju je Istorijski arhiv Kikinde izdao 2010. godine.

Mladi mokrinski momci, zaljubljeni u "šutovanje", kako su u selu govorili, bili su akteri ne samo nadolazeće popularne igre, već i drugih društvenih dešavanja. Hroničar Mokrina profesor Dragoljub Badljica beleži da je osnov za pokretanje kluba možda bilo okupljanje u kafani Aksentija Ubavića radi pripreme pozorišne predstave "Ajduci" Jovana Sterije Popovića oko koje su se okupili budući fudbaleri: Petar Popov, Uroš Badrljica, Dušan Adamov, braća Knežev, Lazar Tešić, Branko Živanić i mnogi drugi.

Izuzetne fudbalske uspehe Delija ostvaruje tridesetih godina prošlog veka, kada se takmiči u Banatskom nogometnom podsavezu gde je i najbolji. Tada dobija i ime od milja, a zadovoljni navijači zovu ga "banatski Urugvaj", jer je tada održano prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu. Svetla istorija kluba beleži da su Mokrinčani tada, uprkos jakoj konkurenciji, osvojili titulu prvaka Kikindskog fudbalskog podsaveza. Kao izuzetni fudbaleri isticali su se Živanić, Stančić i Lazar Knežev, koji su postali reprezentativci Vojvodine. Istovremeno, klub važi za jedan od najbolje organizovanih.

- Nakon završetka Drugog svetskog rata menja ime i takmiči se pod nazivom Crvena zvezda, a staro ime Delija vraćeno mu je 1971. godine. Godinu dana kasnije suočava se sa najvećim iskušenjama u novijoj istoriji, nastaju teške okolnosti i bio je skoro pred gašenjem. To nisu dozvolili Nikola Janjić, Duško Kovačić i Pera Krišan i zahvaljujući njima klub je konsolidovan i takmiči se do danas - navodi se u pomenutoj knjizi.

U Kraljevini Jugoslaviji, od 1929. do 1933. godine, mokrinski plavo-beli bili su vrlo uspešni, takmičili su se prvenstveno u drugom i trećem rangu. Kao jedan od boljih timova, igrali su kvalifikacije za državno prvenstvo. Sada Delija igra u petom rangu, u Područnoj ligi Zrenjanin. Uprava i fudbaleri se nadaju da mogu postići više.

- Cilj nam je da se prvi put plasiramo u četvrti rang, u Vojvođansku ligu, u kojoj nikada do sada nismo igrali. Tako bismo ostvarili istorijski uspeh - prenosi Darijan Simić, predsednik kluba i dodaje:

- Naš klub je jedan od najstarijih u zemlji i od osnivanja nije propustio nijednu takmičarsku sezonu. Takav kontinuitet ima retko ko, a nama Mokrinčanima služi na čast. Klub je uvek imao podmladak, a od 2002. do 2009. i pionirsku i omladinsku školu, kao potvrdu želje Mokrina da razvija fudbalsku čaroliju u svojoj sredini, pa i široj zajednici. Delija je uvek bio centar okupljanja mokrinske omladine, ali i sportska i životna škola hiljada sportista koji su na tom temelju postigli odlične rezultate u sportu i u životu.

ACIKA I DžAPURA

- NAJISTAKNUTIJI fudbaleri pre Drugog svetskog rata bili su Acika Stančić i Džapura. Na utakmicama su se pevale pesme upravo u čast ovih fudbalera: "Acika cuca, a Džapura puca". Nakon rata bolji igrači bili su Pera Šoklovački, koji je posle igrao u Proleteru iz Zrenjanina i Voja Badrljica, koji je prešao u Pobedu iz Prilepa - piše u knjizi "Sto godina fudbala u Kikindi".