ZNANJE ZA BOGAT ROD: Poznati pomoravski proizvođač šljive privodi kraju berbu tog voća

U okolini Paraćina, u Mirilovcu, zahuktalo se branje sorte stenlej, koja je na 80 odsto površina pod šljivom ovog domaćina. Rusku džanariku obrao je još polovinom jula, a rod je bio neverovatan - 24 stara stabla dala su dve i po tone ploda! To je više od 100 kilograma šljive po stablu. Džanariku je sačuvao za sebe da ispeče rakiju, čačanska rodna pola je prodata, a pola, opet, ostavljena za kućne potrebe. Za stenlej, Ilić se nada da će kompletno otići kupcima. Takva je i berba. Svakog dana za kupca po dogovoru po rasporedu iz sveske - da nema greške.

- Imam blizu dva hektara pod šljivom, a na ovom voćnjaku ovde, od 40 ari, ja sam diplomirao. Podigao sam ga po planu svog profesora dok sam još bio student 2007. - priča sagovornik "Novosti", po struci inženjer zaštite bilja. - Stenlej je za mene zlatni standard jer može da se plasira kao konzumna šljiva, u džem, za sušenje, kao koncentrat, ali i za rakiju. Zadovoljan sam rodom, očekujem do kraja berbe između 40 i 50 tona. Na sreću, nemam problem sa plasmanom.

Kao cenjeni proizvođač koji uliva poverenje, a otkupljivači mu stižu do voćnjaka, Ilić je uspeo da izvuče cenu od 30 dinara po kilogramu za rinfuz. Toliko je dobijao otprilike i lani. Prošle sezone "plavo blago" išlo je dosta za Rusiju. Sada, zbog rata, osim manjeg izvoza u Sloveniju i Hrvatsku, kompletan rod, tvrdi, ostaće u Srbiji.

- Generalno je sada niska cena voća. Šljiva je čak pretekla jabuku, gde se prva klasa plaća svega 30 dinara, a rinfuz - devet! To je zato što za šljivu postoje različite mogućnosti prerade, veće nego kod bilo kog drugog voća. U svakom slučaju, šta ostane, ide u destileriju - objašnjava naš sagovornik.

Sve svoje fakultetsko znanje, osim na radnom mestu u poljoprivrednoj apoteci u Paraćinu, ovaj stručnjak primenjuje u praksi na svom gazdinstvu. Do kraja školovanja živeo je u gradu, a onda je odlučio da se preseli u Mirilovac i da se, sa majkom, na dedinom imanju, profesionalno oproba u voćarstvu. Nije bilo greške u primeni agrotehnike, otuda vrhunski rod i kvalitet. Ukupno šest prskanja voćaka, jedno prskanje trave, jedno do dva košenja i - berba.

- To je to što treba sa se radi u šljiviku. Najteža operacija je orezivanje koje traje od polovine januara do polovine marta. Tu sam pravi profesionalac, jer voćka treba da je visoka dva do dva i po metra. Sa hemijom, inače, nema igre. EU ima svoja pravila o količini pesticida u voću i povrću, stroža nego u Srbiji, a Rusija je zahtevnija nego EU. Postoje dozvoljene liste sredstava i otkupljivač, kod izvoza, traži da vidi čime ste prskali. Zna se da je šljiva voćka koja se najmanje prska. Jabuka se tretira 20 puta, a kruška čak više i od toga - napominje Ilić i dodaje da je sva tajna u tome da se poštuje karenca. Dok je toga, biće i zdravlja konzumenata voća.