ERE PO SVETU "PRODAJU" SVOJE ZNANJE: Znameniti profesori iz užičkog kraja koji predaju širom planete predstavljeni u knjizi dr Srećka Stopića

Životni moto profesora metalurgije Tehničkog univerziteta u Ahenu dr Srećka Stopića, poveo je ovog Eru na "putovanje" širom zemaljskog šara: između korica knjige koju je priredio stali su usudi ljudi rođenih u Zlatiborskom okrugu, oni su danas univerzitetski profesori rasuti od Atine do Upsale, od Amerike do Kazahstana.

Naslov dokumentaristički "Znameniti univerzitetski radnici dijaspore Zlatiborskog okruga o sebi" čitaocu može ponuditi uputstva za uspeh. Još više, ova knjiga jeste svedočanstvo o radu i upornosti, o seobama i njihovim uzrocima, o nesanicama koje u oba smera prevaljuju hiljade kilometara da bi se nekako umirile, na dve tačke sveta.

- Zlatiborski okrug je plodno tlo za vredne univerzitetske radnike koji su svoje mesto našli širom sveta, kao prodavci znanja stečenog u Srbiji. Knjiga nema nameru da upoređuje njihovu uspešnost sa drugima, već da predstavi mukotrpan put do uspeha koji je u sebi imao puno neizvesnog i lepog - kaže Stopić, priređivač knjige čiji su značaj prepoznali Željko Marković i Istorijski arhiv Užica na čijem je čelu. - Ipak, u ovom vremenu oni su obični ljudi, njih ne prate senzacije i o njima retko pišu dnevne novine.

U ovom izdanju, sopstvenim perom, u stalnom pokretu između univerziteta, aerodroma, konzulata i odavde udaljenih domova, sebe i svoj put predstavili su: Jelica Novaković (elektrohemija, Nacionalni tehnički univerzitet u Atini), Vasilije Manović (inženjerstvo, Krenfils univerzitet u Engleskoj), Milivoje Kostić (mašinstvo, Univerzitet Severni Ilinois), Ivan Vilotijević (organska hemija, Fridrih Šiler univerzitet u Jeni), Petar Grbović (elektrotehnika, Univerzitet u Inzbruku), Ana Vulović Đurić (robotika, Univerzitet Vejn), Boris Vulović (optoelektronika, Univerzitet Los Anđeles), Milena i Srećko Stopić (metalurgija, Tehnički univerzitet Ahen), Milovan Fuštić (rudarstvo i geologija, Univerzitet Nazarbajev u Kazahstanu), Vasilija Stopić (psihologija, Univerzitet u Kelnu), Milica Stopić (psihologija, trenutno zaposlenje RTL televizija), Vukica Jovanović (mehatronika, Univerzitet Old Dominion Virdžinija), Dejan Dragutinović (politička ekonomija, Univerzitet u Dortmundu) i Dragan Bajić (dečja radiologija, Univerzitetska bolnica u Upsali).

Ovo izdanje knjige nije moglo obuhvatiti sve Ere rasute po univerzitetima u dijaspori, ali ostaje nada da će i oni biti deo sledećeg izdanja.

Trud i velike žrtve u redovima su svake priče naših učenjaka. Ovde izdvajamo tek onaj delić usuda zbog koga će se čitalac zapitati: Hoće li se ikada vratiti? Da li će se to dogoditi kada zasluže penzije a deca odrastu? Da li su kratka putovanja u domovinu dovoljna? I naposletku, da li su ikada iz svog zavičaja suštinski, zaista otišli?

- Ja sam u inostranstvo otišao da pobegnem iz Srbije. Ne žalim. Ostao sam u nauci. Međutim, ja danas više ne mislim da je Srbija izgubljen slučaj. Uz malo truda, Srbija bi mogla biti najbolje mesto za život u Evropi. Ja sam otišao da pobegnem, a sada svim srcem želim da se vratim. Znam da nisam prvi ni poslednji - zapisao je Dejan Dragutinović, rodom iz Priboja, pišući iz Esena. Odatle i danas jasno vidi "besmislen sukob nacionalizma i ljudskih prava" i "zabrinjavajući eskapizam onih koji nemaju želudac da se uklope" u ovo loše ustrojstvo...

Uzbudljiva i duhovita pripovest dečijeg radiologa Dragana Bajića, sadrži svojevrstan, sasvim filmski, srećan kraj. Jedan kolega u Švedskoj požalio se svojoj supruzi: "Pošalje mi uput dr Bajić (Duška), a ja prosledim dr Bajiću (Andreju). On zatraži hiruršku konsultaciju od dr Bajića (Borisa). Žena mi radi kod dr Bajića (Dragana). Uključim TV i na vestima vremenski prognozu pokazuje Bajić (Deana). Pa ima li u ovoj Švedskoj ijedno drugo prezime osim Bajić ili me ovi ljudi progone?!"

Priređivač knjige Srećko Stopić nudi savet: univerzitetska karijera je svuda u svetu izuzetno cenjena, našim mladim ljudima savetujemo da se vrate pravim vrednostima. Ova knjiga ističe neraskidivu vezu majke i dece, brata i sestre, oca i sinova, sestara, muža i žene, a koji se zajednički bave naukom i nastavljaju tradiciju, prenoseći i uvećavajući znanje. Na ovaj način porodica dobija značaj koji joj pripada, a koji se vremenom izgubio.