SRBIJA DA PAMTI ČOBANINA PORČU: Kako je nastala crkva - brvnara u Takovu u kojoj je blagosiljan Drugi srpski ustanak
I u sebe samog, a ne samo u krst, gleda svaki dobronamerni, patriotski Srbin više od dva veka, usred crkvice brvnare u Takovu - "epicentru" Drugog srpskog ustanka, uz čiji oltar je blagosiljan Drugi srpski ustanak na Cveti 1815. pod vođstvom Miloša Obrenovića. Malo Srba zna - kako i zašto je taj mali hram, važan za Srbiju i vascelo srpstvo, stvarno nastao.
Svetinja nekad, na fotografiji Anastasa Jovanovića, i sad / Foto M. Bošnjak
Retko ko, ako iz profesionalnih razloga nije posvećen toj temi, zna da je za gradnju ove istorijske državničke crkve, najzaslužniji bio - čobanin! Bio je to Porča, koga su Turci iz Takova prisilno odveli kao roba, goniča stoke. On se u Sarajevu poturčio, nakon svojih muka postao velikodostojnik, pa se svom zavičaju odužio crkvom u Takovu. Istorija, slična onoj o Mehmed-paši Sokoloviću, izvornog srpskog imena Bajo.
- Kod zgarišta crkve Svetog Georgija u Takovu, koju su Turci spalili najverovatnije 1717. godine, čobanin Porča (tako je sigurno bio zvan po prezimenu Porčić a ime mu, nažalost, nije ostalo zapisano) iz obližnjeg Klatičeva, čuvao je stado ovaca. Tada je tuda prolazio turski trgovački karavan sa Rudnika, u Bosnu. Prisilno ga povedu sa sobom, kao goniča karavanske stoke. Tako se Porča obreo u Bosni. Dadoše ga kao slugu jednom bogatom Turčinu. Kako je Porča bio vredan, narodski rečeno bastašan, taj Turčin ga posini. Kad je gazda umro, veliki imetak ostane Porči u nasleđe - objašnjava nam Radoš Gačić, istoričar umetnosti, urednik likovnih programa Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.
Naš sagovornik je svojevremeno, u okviru državnog ispita, u Narodnom muzeju Srbije odbranio stručni rad "Crkve brvnare Rudničko-takovskog kraja". Drugi srpski ustanak u Takovu
- Porča se zatim seli u Sarajevo. Iako je morao da se poturči, zavičaj mu je doživotno ostao u duši. U starosti, sa svojih oko 80 godina, vratio se u Takovo, da na mestu sa kog je odveden u Bosnu, na zgarištu nekadašnje crkve sagradi novu crkvu brvnaru. Taj stil gradnje onda je bio čest. Sagrađena je 1795. Kad je obnovio crkvu, na imanja oko nje naseli mnogoljudnu familiju Vasilijevića, koji su se po njemu zvali Porčići, ali su se kasnije preselili, ili im se ugasila loza. Od ljudi iz Klatičeva, najviše se pominje Cvetko, od familije Popovića. Bio je silna hajdučina! Bunio je narod protiv Turaka. Oni ga uhvatiše, rastrgnuše na točku, da što više zaplaše narod. Taj lokalitet i izvor, mesto Cvetkove pogibije, i danas se zove Cvetkovac. Narod ga je posle sahranio uz zgarište takovske crkve - nastavlja Gačić.
Dvadeset godina od gradnje nove crkve brvnare u Takovu, u njoj je na Cveti 1815. blagosiljan početak Drugog srpskog ustanka, koji je na kraju iznedrio slobodnu, evropsku Srbiju. Uz crkvu je održan narodni sabor, ovekovečen na slikama "Takovski ustanak" vrhunskih umetnika: Paje Jovanovića, Vincenca Kaclera, na crtežima i tako redom.
KRALj
GODINE 1891. kralj Aleksandar Obrenović je obišao crkvu u Takovu, iz koje je nikla srpska sloboda. Tom prilikom, jedan Porčić iz Klatičeva, predao mu je model, maketu te crkve, da ona dinastiju podseća na Porčića (Porču) koji ju je sagradio.
NE ZNA SE GDE JE GROB
- DUGO smo tragali za Porčinim večnim počivalištem, da nije slučajno sahranjen kod crkve svoje zadužbine, ali nismo našli obeležje ni ikakav drugi trag. Najverovatnije je umro u Sarajevu. Pretpostavljali smo, da ga je neko vremenom odande ekshumirao, dovezao u Takovo i tu sahranio. Ali, bez rezultata istraživanja. Ni od Porčića više nikog nema u Klatičevu, a živeli su tu krajem 19. veka - kaže istoričar.
POMAGAO HAJDUK CVETKU
SA rečenim hajdukom Cvetkom, Porča je bio izuzetno prisan, dok je bio momče, čobanče.
- Porča mu je pomagao da buni narod! Jednom, Turci uhvate Porču i isprebijaju, sreća pa ga ne ubiše... Ostao je večno zahvalan Cvetku. Navodi, da je i u njegovu čast obnovio crkvu Svetog Georgija u Takovu - veli naš sagovornik Gačić.