KOŠNICA ČUVA PRIRODU: Sve više mladih žena u selima oko Rudnika odlučuje se za uzgoj pčela
AKO bi, ne daj Bože, usled neke kataklizme ili ljudskog zla izumrle pčele, izumrla bi i civilizacija. Jer je to majušno stvorenje stvarna boginja prirode, bez nje je razmnožavanje biljnog sveta nezamislivo... Sudbina planetarnog ekosistema flore "vrti" se oko nje!
Aleksandra grad zamenila livadama, Foto Porodična arhiva
Na ovo upozoravaju Aleksandra Đorđević (38), predsednica Društva pčelara "Matica" u Gornjem Milanovcu, druge njegove članice i članovi. Društvom, starijim od pola veka, jednim od najdelotvornijih u Srbiji, naša sagovornica predsedava od decembra prošle godine. Iskusni višedecenijski pčelari poverili su baš njoj tu ne baš laku obavezu.
- Rođena sam Beograđanka, po obrazovanju turistički tehničar - priča nam Aleksandra. -
Od pre 12 godina, suprug Milan i ja živimo u Donjoj Vrbavi, podno Rudnika. Dotad nisam, kao gradsko dete, imala sponu sa selom, kamoli pčelarstvom, u čiji divni svet sam kročila kad smo pre deceniju od kuma Vinka Đošića dobili prve košnice na dar. Iz godine u godinu njihov broj se povećavao, s njim i moja saznanja o pčelarstvu. Ko jednom uđe u taj čarobni svet, teško poželi da ga napusti! Kad sve zuji oko tebe, usred čiste rajske prirode, e to je osećaj neopisiv, nezamenjiv... Aleksandra sa svojim proizvodima, Foto Porodična arhiva
Ta njena ljubav dovodi je i do osnivanja grupe "Pčela, boginja prirode" na Fejsbuku.
- Osnovale smo je Maja Gršić iz Rume, Tanja Đorđević iz Vlakča kod Topole i ja. Da znanjem i iskustvom pomognemo svim početnicima u pčelarstvu, naročito ženama.
Hrabrimo ih, podstičemo, uveravamo da se tim hobijem, pa i poslom, mogu baviti jednako kao muškarci, jer ne postoji tu ništa što žena ne može. Teži je to rad, pogotovo vrcanje meda, ali sa pčelama nikada ne osetite umor - nastavlja naša sagovornica.
Istinitost njenih reči potvrđuju ovdašnji pčelari.
- Profit je tu na drugom mestu, ako ga uopšte bude. Izvršni odbor Društva "Matica" listom je podržao, da nam dama, sada već iskusna pčelarka, bude predsednica. Često organizujemo seminare, učestvuju poznati predavači - Đoko Zečević, Vladimir Mlađan, Bata Petrović, za života i Veroljub Umeljić... Redovni smo gosti na sajmovima. Problem je što mnoga ova društva nemaju svoje prostorije, pa se snalazimo na razne načine.
"Matica" ima više od stotinu članova, još mnogo onih koji bi da to budu - veli Zoran Glišović (74).
U "Matici" je zasad šest žena, neformalne članice su one koje vole da pomažu muževima pčelarima. Sve više njih traži da se učlani.
- Ko u pčelarstvo ulazi samo sa motivom profita, neće puno postići - ističu Aleksandra i Zoran. Jedan od seminara Društva "Matica", Foto Porodična arhiva
- To je kockanje sa klimom i prirodom, svaka sezonska proizvodnja je nepredvidiva, paše više nisu sigurne kao nekada, pogotovo ne bagremari... Zarada od pčelarstva, ako je ima, uvek je dopunska, nikako osnovna. I kao takva moguća je tek treće ili četvrte godine, uz sve veći broj košnica. Ne donosi zaradu njihov broj, nego kvalitet meda.
Od početnih pet, Aleksandra sada ima 70 košnica. Do stotinu ih može sama održavati, pripomoć treba samo u seobi od paše do paše. Naročito u Vojvodinu, zbog suncokreta.
- I ćerkica Irena (7) voli pčele, pomaže mi oko izrade ramova. Nomadski život pčelara nije lak, istinita je izreka starih pčelara: "Med na osovini rađa"! Ima puno izazova pred pčelarskim društvima, ali istrajaćemo - nada se Aleksandra. " U Donjoj Vrbavi ima 70 košnica, Foto Porodična arhiva
IZLOŽBE
VREDNI pčelari najavljuju neobičnu izložbu, u septembru, u Muzeju rudničko-takovskog kraja u Milanovcu, koja će verovatno obići Srbiju.
- Zvaće se "Pčelarstvo nekad i sad". Već skupljamo starinske pribore i alate za eksponate, učestvovaće na njoj i školarci - kaže naša sagovornica.
PROBLEMI SA PESTICIDIMA
- ŽALOSNA su trovanja pčela na pašama, kojekakvim hemikalijama. Sa plantažerima pokušavamo da se dogovorimo, da zasade prskaju u određeno vreme, da pčele ostanu "kod kuće". Problem je što se zasadi prskaju upravo u cvetanju, kad su pčele najaktivnije.
Delili smo i plakate sa sadržajem "ne prskajte voće u cvetu". A bolje je i za voćare, da im voćke opraši pčela nego pesticid - veli Aleksandra Đorđević.
KUPOVINA UZ POVERENjE
- DA li je kupljeni med sasvim prirodni? To se ustanovi jedino laboratorijskom analizom, ili kupovinom od pčelara kome verujete. Za neupućene: med nije lek nego zdrava hrana, koja pomaže sveopštem stanju organizma. Pored meda, postoji još zdravih proizvoda pčela: polen, matična mleč, perga, propolis - objašnjavaju pčelari.