OŽILJCI ZARASLI, OSTALA ZEBNJA: Staroplaninski stočar Svetomir Potić (60) se oporavio od borbe sa vukom u svom toru

Zahvaljujući pirotskim lekarima, rane su zarasle, kopče skinute, ali ostaju psihičke traume posle dramatične, polučasovne borbe sa predatorom kojeg je, na kraju, ovaj domaćin zadavio golim rukama...

- Lekarima sam neizmerno zahvalan jer su i u vreme pandemije pokazali izuzetno interesovanje za moje zdravlje, ne samo tokom boravka u bolnici. Ostala mi je samo teža povreda palca, pa ću do kraja života pamtiti noć u kojoj sam, oko četiri sata, u toru sa kozama zatekao vuka od četrdesetak kilograma. Od tada, čim se smrkne "premotam filim", a pre nego što zaspim čujem i najmanji lavež mojih kerova, koji čuvaju stado. Jer, da nije bilo njih, vuk bi sasvim sigurno napravio pokolj u stadu, a ko zna šta bi i sa mnom bilo da me je zver tokom borbe uhvatila za vrat ili za stomak... Inače, posle dramatične noći tog 10. novembra sam primetio da mi je i čitavo stado uznemireno, a mnoge koze reaguju na svaki šum oko ispusta i štale, a štrecaju se i dok brste u mestu Glavina, na nekoliko kilometara od sela Koprivštica - kaže Potić koji, evo već gotovo čitav mesec, uveliko sam obavlja sve poslove oko koza.

Donosi seno, nalaže im, čisti ispust i štalu, a ovih dana je počela i sezona jarenja, pa ima još više posla. Vreme ga je, kaže, ove zime poslužilo i stado često pušta na brst, štedeći pripremljenu hranu...

- Nijedan posao mi nije težak, a stado čuvam već sedam godina - veli domaćin kojem su, dok su mu ruke još bile u zavojima, pomagali prijatelji i pojedini rođaci.