PRIHRANA PŠENICE - VAŽNA AGROTEHNIČKA MERA: Saveti za poljoprivrednike po pitanju ozime pšenice

 Pravilna ishrana azotom u fazi bokorenja i vlatanja dovodi do formiranja optimalnog broja klasaka i cvetova u klascima. Ozima pšenica u svom razvoju najviše usvaja azot od svih mineralnih elemenata.

- Dokazano je da se za formiranje jedne tone zrna i odgovarajuće vegetativne mase utroši oko 25 kilograma azota. Nedostatak azota dovodi do slabijeg bokorenja, biljke imaju kraći klas, koren se izdužuje i slabo grana, biljke su niže i tanje, rast listova se skraćuje kao i dužina fiziološke aktivnosti lista. Manjak azota se prvo primećuje na starijem lišću koje postaje žuto i postepeno se suši – kaže Miodrag Simić, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno-savetodavne i stručne službe Jagodina.

Pošto vreme prihrane zavisi od vrste đubriva za prihranu, Simić savetuje da se urea koristi u prve dve dekade februara, a kan u trećoj dekadi februara ili početkom marta. On još kaže da prihranu treba obaviti u dva navrata. Prva utiče na visinu prinosa, a druga na kvalitet. Prihranom treba uneti do 90 kilograma čistog azota po hektaru